Pun mesec nad mojom prazninom
Obasjava očaj zlatnim sjajem,
Uspavanku peva kao nad sinom
Pospanim. A onda zaspi nem
I dalek kao jutro koje čekam
Da, posle beskrajne tuge, dođe…
Sve će doći kad najmanje se nadam,
A onda, sve došlo će da prođe
Iznenada. Tiho. Bez ijedne reči,
Samo nož u leđa zariće svirepo…
Te rane niko neće da izleči,
Samo uteha da bilo je lepo!
