ispred vrata samo obrisi tvoga  lika

nešto kao izmaglica

malo rose na iznošenim cipelama

verujem da ti je noć bila laka

ti si ljubavnica noći

bila si od onih žena koje

u kasnim satima nazovu telefonom

i šapatom kažu  sanjala sam te

bio si ruski knjaz

oko tebe je blistala zelena moskva

kraj nogu ti je proticala zlatna reka

kojom su plovili brodovi od ružinog drveta

a u njima ruski cigani muzikanti

očekujem, pozvaćeš

i reći  sanjala sam da si  svraćao.

nije bilo nikoga

samo malo ustajale svakodnevice

i zlatnog praha naše ljubavi na hladnoj terasi

naše tajne su skupocene

ne želim da zvonim

ispred vrata tvoje prazne kuće

ne želim da je ispunim zvukom

tom brbljivom pticom