Sve bi moglo u kristal
Snežni stati.
Tvoje ćutanje,
Moja tuga
Nežnost od beline,
Promrzli prstići.
Zima.
Slična lasti
Što će da se vrati
I koja voli lutanje.
Mi smo dva polukruga,
Dve udaljene celine,
Koji se neće sresti,
Koji se neće stići
Vekovima.
U toj kaplji leda
Sve o nama piše.
Pogrešno mesto.
Pogrešno vreme.
Utihla nada.
Kraj.
Topi se naša tuga
Od meda
I noću inspiriše
Često.
Pahulja pada
Na usne neme
I mre
Pretvorena
U očaj.