Vrtimo se u krug,
Iznova i iznova
I sve se svodi na isto
Da sam ja jedini krivac.
Kažeš da je sve u mojoj glavi,
Da moje misli idu pogrešnom stazom,
Da moje oči pogrešno vide
I da slobodno mogu da pišem romane.
Daću ti ogledalo
Da vidiš ono što ja vidim,
Da shvatiš zašto mi misli vrište,
A u očima se nazire tuga.
Daću ti ogledalo
Da vidiš iščezlu ljubav i ugaslu strast,
Onda ćeš shvatiti
Zašto me sve to pogađa.
Postupaću sa tobom
Kao ti sa mnom
Da prepoznaš ravnodušnost svojih dela.
Tada ćeš shvatiti da nisam ja krivac
I da moje misli nisu
Rezultat imaginacije.