U meni postoji neko,
A mislila sam da je davno umro.
Sada čujem taj odjek,
Prodire iz dubine,
Lako ga oslobađam,
Ne želim da ga ugušim.
Moraš da čuješ i ti,
Zato ćuti, ne želim više da tajim.
Bezbroj puta prevarena,
Izigrana i povređena,
Zaklela se da nikada neću posrnuti.
Sa tobom sam reskirala,
Pustila te u odaje duše svoje,
Da odagnaš bol,
Da oteraš dugu tuge.
Oslobođena ropstva jada,
Noćas ti priznajem sve,
Ovaj odjek iz dubine
Je odjek žene koja ponovo voli.
Nemoj našu ljubav
U prah da pretvoriš,
Nemoj ove zlatne niti što nas vežu
Da presečeš.
Vodi me poljem osmeha
Da uživam u treptaju žudnje,
Nemoj da žuriš,
Mi nigde ne kasnimo,
Imamo sve vreme ovog sveta.
