Ko bi rekao
da iz tvrdog kamena
zalivenog krvlju slavnog pretka Mine
može biti izvajana takva ženstvenost
koja u sebi nosi junačko srce
ta tvoja dva oka
duboka
kao jezera Durmitorska
u kojima se vile kupaju
od kada su me pogledala
sna mi
ni mira ne daju
a tvoj tanani
nežni glas
kao da čujem u jeci gusala
dok nad Cetinjem pada tama
o divna vilo visokih gora
što lepotom svojom pomračuješ
svu krasotu morskih dubina
i veličanstvenost Lovćen planine
znam da sada misliš na drugog
i da te on željno čeka
ali dopusti da nam bar
ova noć bude skuplja vijeka!
