Sudbino,
Ne lišavaj me zablude,
Barem još noćas neka
Umirem bez vode, onih očiju
I slobode.
Sudbino,
Ne vuci me za rukav,
Meni se noćas i po staklu hoda,
Krvlju stihovi pišu i
Oči u oči s ubojicom svojom
Gleda.
Glad i žeđ,
Studen i led,
Vatre i sol na ranu otvorenu,
Sve u isti mah,
Ludosti onome tko nekoga čega ubrzaju dan.
Nisi mi ni do sad ruku davala,
Nek se i noćas sudbino
Spotaknem,
Providne ti misli,
A paravan sav pocijepan.
Možda sam hrabra a
Možda i pomalo luda,
Al igram u timu
Zlatnog doba Hollywood-a.
Najbolji glumci, kostimi,
Uloge, dijalozi, teme i
Pouke.
Samo nam pozornica oronula,
Zato me pusti da me dokrajče
Profesionalci s neprofesionalnim snovima,
Mutikaše s lažima u ustima!
Svakog li je čuda dosta tri dana,
Sudbino,
I tebe previše u ovom sivilu je.
Il’ obuj mantil jarkih boja,
Il’ u mišju rupu se sakrij.
Hoću sreću da ti poželim,
Al’ ne mogu, sve dok stojiš
I nekog čekaš na mom peronu.
