Bandović otkriva: „U životu je nezahvalno praviti planove“
Photo by Darko Nikolić
On je glumac drugog plana i čovek prvog,zato je zaslužan u prvom planu čak i kada i kada sebe izbaci iz kadra. Smatra da uvek treba pobeđivati sebe i naučiti da se uloge ostave na sceni,kada je van nje nositi ulogu čoveka. Često je u životu bio strpljen, spašen i to mu je mnogo pomoglo da shvati logičnost scene i nelogičnost života. Zato mu je miran san mnogo važniji od tantijema i nagrada, a uspeh scene ne brojem ulogama već njihovim kvalitetom. Zna scenu iskrenosti, plaća galantno i sa zadovoljstvom, jer tako čuva dostojanstvo. Siguran je i samouveren, ali sebe kritikuje surovo i glasno, kada zatvori vrata i nađe se licem u lice sa suzama. Temperamentno je brz, narav blaga, karakter jak, talenat autentičan, životna priča osenčana dve boje koje čine treću, boju njegove sreće uz niz drugih nijansi koje čine njegovu ličnost, stvarnost, umetnost, gotovo sve. Njegov alter ego je dečak koji veruje u velike snove, ne plaši se od vetrenjača i zna da je mnogo lakse pobeći u bajku nego na naslovnu stranu. Radost ga vodi napred, emocije pokazuju put, realnost ga prati.
Ljubomir Bandović je izuzetno kompleksna ličnost čovek koji na poseban, realan i izdefinisan način doživljava život, sebe, svoj dar, najizraženije sfere svog karaktera i senzibiliteta, svoje emocije, sve što doživi, preživi ili oseti, sve što uspe ili pogreši. Vrlo temeljno i jasno opisuje većinu stvari čak i one najličnije i najdublje misli, doživljaje i osećanja odluke i iskustvo o kojima uvek slikovito govori.
Slojevitost njegovog talenta i specifičnost karaktera nisu mu oduzele prirodnost, jednostavnost, spontanost i lični izraz. Uspeo je pronađe meru koja mu pomaže da i u privatnom životi i u profesiji pruža najbolje od sebe i konstantno traga za tom ravno težom ne želeći da pre vremena sazna za sve. To ga vodi napred, veoma zanimljiv i neuobičajen stav koji nam otkriva o njemu.
Marko Spirić: Po čemu pamtiš svoje prvo angažovanje kao glumca?
Ljubomir Bandović: Po uzbuđenju. Obuzetost i opsednutost svojstvena svakom detetu od 11-12 godina koje ima priliku da živi svoj san.
Marko Spirić: Koje uloge priželjkuješ u životu? Postoji li nešto što priželjkuješ da odigraš? Kada je privatni život u pitanju planovi su nam manje-više jasni,ali šta je ono što planiraš u bliskoj budućnosti kada je profesija u pitanju?
Ljubomir Bandović: Igrao sam i književne i dramske i filmske i televizijske i istorijske ličnosti i likove. Trenutno više imam želja što se tiče s kim ću igrati.
Marko Spirić: Gde pronalaziš inspiraciju i kako se pripremaš za neku novu ulogu?
Ljubomir Bandović: U životu je nezahvalno praviti planove. Što se profesije tiče, moja je takva da neko pravi planove sa mnom i raspolaže mojim radnim vremenom, do momenta kada mogu da izaberem da se bavim proizvodnjom sadržaja u okviru svog zanimanja. Bliska budućnost je za koji dan. U Zvezdara teatru počinjemo sa pripremom novog komada Dušana Kovačevića. Godinama su mi već izoštreni senzori i inspiracije ima svuda i uvek. Nešto se ostavi za kasnije. Nešto si zaboravio da si ostavio za kasnije pa se setiš tek na desetoj reprizi predstave. Neprekidan i večan proces učenja i samospoznaje.
Marko Spirić: Ko je tebi najveći oslonac i od koga tražis oslonac kada ti je neophodan?
Ljubomir Bandović: Kao i svi, porodica, prijatelji, životinje, priroda, muzika…
Marko Spirić: Kada bi morao da biraš izmedju pozorišta, filma i televizije, šta bi izabrao?
Ljubomir Bandović: Vajarstvo.
Marko Spirić: U današnje vreme kada su se mnogi ljudi udaljili i nemaju vremena za međuljudske odnose,na koji način održavaš svoja prijateljstva?
Ljubomir Bandović: Moja su prijateljstva,ona prava počela u vreme kada svega toga nije bilo,ili kada nije bilo baš dostupno. Nisam ugrožen. Pitajte klince.
Marko Spirić: Životni savet koji svima preporučuješ?
Ljubomir Bandović: Izađi iz zone komfora.
Marko Spirić: Bez koje stvari nikada ne izlaziš iz kuće?
Ljubomir Bandović: Bez ideje ne mrdam nikud.
Marko Spirić: Da imaš čarobni štapić, šta bi uradio?
Ljubomir Bandović: Slomio bih ga. Šta god bih stvorio ili promenio gubi vrednost, jer mu manjka proces.
Marko Spirić: Koja je tvoja loša navika?
Ljubomir Bandović: Fizička neaktivnost.
Marko Spirić: Da li si nekada pomišljao da odustaneš od svega?
Ljubomir Bandović: Da.
Marko Spirić: Koliko daske znače u životu?
Ljubomir Bandović: U glavi najviše znače. Pozorišne imaju svoj miris. Građevinske su fosne.
Marko Spirić: Šta smatraš svojim najvećim uspehom?
Ljubomir Bandović: Još uvek ništa.
Marko Spirić: Jesi li razmišljao o pisanju knjige koja bi imala elemente tvoje biografije?
Ljubomir Bandović: Ne, zaboga.
Marko Spirić: Kažu da je za uspeh potrebna mešavina strasti, igre i velikog rada. Šta je po tebi recept?
Ljubomir Bandović: Biti sa sobom na Ti i sa umetnošću na Vi. Sa sobom živiš, a umetnost retko viđaš.
Marko Spirić: Da si političar, šta bi promenio?
Ljubomir Bandović: Kućni budžet i auto i adresu i švalerku, stranku, veru… Tako valjda ide kad si političar.
Marko Spirić: U čemu pronalazis srecu?
Ljubomir Bandović: Mir je nešto čemu težim. Tamo, verujem, živi i sreća.
Marko Spirić: Šta misliš o tvojim kolegama iz Vranja,da li si u saradnji sa njima,imaš li u planu neku novu zajedničku predstavu?
Ljubomir Bandović: Kolege iz Vranja su heroji. Radili smo i radićemo opet.
Marko Spirić: Na pitanje sta je najvažnije u životu, šta uvek kao iz topa odgovoriš?
Ljubomir Bandović: Mir.
Marko Spirić: Hvala puno,verujem da će publika biti zadovoljna novim serijama i predstavama na kojima redovno radiš.
Pri kraju priče upoznajemo još neke delove sveta koje odlaze kada se spuste zavese i isključe kamere, taj svet čine male radosti, važne sitnice koje prijaju, pune baterije, obnavljaju novu energiju, daju snagu volju i smisao. Ponekad on pobegne i u bajke i iluzije daleko od realnosti, zajedno sa onim dečakom koji ga prati noseći drveni mač, viteški san i čizme od sedam milja. Nikada to neće izgubiti jer zna dok god ima radosti, dok ume da se obraduje, nasmeje, dok mu je stalo, taj dečak će biti tu i sve će biti kao u ovom intervjuu, sve će biti kako treba u njegovom životu. Prošlo je u njegovim scenama mnogo priča, emocija, reči, iskustava, sećanja, mišljenja, smeha, radosti i tuge, mnogo razmišljanja, metafora, analiza i iskrenosti. Svega što čini stvarnost ovog glumca koga pre svega definiše to što je čovek. Još dve boje nedostaju na portretu ovog Don Kihota koji očigledno ume da dobije neke bitke protiv vetrenjača. Dve boje koje povezuju sve, jedna je boja, druga je boja glume, zajedno čine boju sreće koju stičemo kada pobedimo sebe, napustimo kadar ili budemo u drugom planu stavljajući život u prvi.
Intervjuisao novinar Marko Spirić
