U poslednje vreme, sve češće koristim reč u “moje vreme”, kao da to moje vreme nekome sada nešto znači, pogotovo mladim naraštajima.
Baš kao i priča generacija starijih, pre mene, jer i oni su imali neko svoje vreme. Ja sam slušao od njih, to njihovo vreme, nešto usvojio, a nešto iz pristojnosti “saslušao” i propustio na drugo uvo !, ali i to je nešto, u odnosu na današnje generacije, koje nisu nešto raspoložene za slušanje vremena pre njih. Da ne ispadne, da sam strog i osuđujući, imam podeljene osećaje, tj. deo sasluša i nešto usvoji, a deo mladih, postupi slično kao i Ja, kada je slušao starije generacije, i nije mnogo se obazirao. Neko je rekao sigurno: “Šta ovaj matorac nama tupi, pametuje”?… Osećam, po njihovim pogledima, reakcijama, dozu nelagode, dozu lica koje je pregazilo vreme, jer danas su nova shvatanja i stremljenja, meni ne baš shvatljiva. Često ih posmatram, onako skeniram, radnje i postupke kako u javnom prevozu, tako na ulici, javnom objektu i tražim u njima “sebe” i ono što bih ja uradio u datoj situaciji u busu, na ulici ili na nekom javnom mestu, to ne vidim kod njih, da bi to isto tako uradili. Daleko od toga, da svi moramo biti isti, ali je problem ili moja širina pogleda ili njihova “ograničenost” i slaba moć da malo dalje vide ! Moji, i osećaji, ajde da kažem dela mladih nisu isti, nemaju istu manifestaciju, i odmah pomislim: “Da li im majke, očevi, bake i deke, nešto kažu i sugerišu, kako se treba ponašati i postupati” ! Mislim da ne, ili nedovoljno, ali ni ti roditelji nisu krivi, jer rade, muče se po ceo dan da prehrane porodice, te i to treba razumeti.
Sve sam rekao, i ništa nisam rekao… Zavisi od tačke gledanja, razumevanja i sagledavanja svih delova, jer “moje vreme” je samo moje i moje generacije a nikako ovo sadašnje “novo” vreme…
