Soneti sreće, smrti, sunca i slave
Pišu se u dva katrena i terceta dva,
Sažimaju u sebi sve od sveta obadva:
I mračne dubine i vidike plave…
Pesniče, šta čekaš!? Srcem, piši, samo!
U krv i suze umoči pero, a ne mastilo,
Jer u krvi i suzama sve se stvorilo…
Suzama i krvlju (još) sve stvaramo.
Praskozorje rumeno, na istoku, puca
Lepotom i bolom novu nadu budi
I ovo srce rimama što kuca
Stihom se brani od sebe i ljudi
Ostavlja trag, zastrašujući i varljiv
Kao sunce i slava, dok umiru ljudi…