spot_img

Tode Nikoletić: Ljubav iz snova

srce u snegu

Zapiši na tajnom mestu
Koje se retko viđa,
Koga najviše sanjaš,
Ko ti se najviše sviđa.
Onda nacrtaj srce
I krila čarobna pruži,
U srcu imena naša,
A zatim ih zaokruži.
Videćeš kako prija
Veza od naših slova,
Ljubav ko zvezda sija
Kada raste iz snova.
Naslikaj oblak plavi
Pun želja mesto kiše ,
Onda ga u srce stavi
Da nas na nebu njiše.
Zatim naslikaj beskraj
Kako nam sreću kroji,
Na kraju još ruke dodaj
I poljupcem nas spoji.
Videćeš kako prija
Veza od naših slova,
Ljubav ko zvezda sija
Kada raste iz snova.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.