spot_img

Stefan Simić: ***

Stefan Simić

Nije najteže kada si bez ljubavi
Pa je tražiš svuda i u svima
Željan da te neko primeti
Najteže je kada si pun ljubavi
A nemaš kome da je daš
A želiš više od svega na svetu
Da ljubiš i voliš
Da se daješ i predaješ
Da neguješ i čuvaš
A nemaš koga

Kada je čovek prazan
Nije mu do toga
Ali kada čovek treperi od sreće i radosti
Kada u njemu bukti vatra života
Željan nežnosti i milovanja
Željan da se posveti nekome
A nema kome

To najviše boli
Ne nedostatak ljubavi
Nego ljubav koja isijava iz njega
I umesto da se ulije u drugo biće
Baca se u nepovratno
Odlazi u ništa

Treba voleti sebe, tačno
Ali treba voleti još nekoga
A kako da voliš kada tog nekog nema
Ne možeš na silu

Pred očima su ti samo zagrljaji
A nema zagrljaja

Pred očima ti je samo spoj
A nema spoja

Pred očima ti je samo ljubav
A nema ljubavi

To najviše boli
Ne kada ne možeš da voliš
Nego kada bi da voliš celim svojim bićem
Kada je svaka tvoja pora željna spajanja
A te osobe nigde

Ili je možda ima
Ali ne oseća to isto

Tako se već dugo osećam
Kao reka koja bi da se ulije
Postane još veća i lepša
Ali druge reke nema i samo se vrti u krug
Rasipa i osipa

Tako je i u ljubavi
Kada nemaš sa kim da podeliš

Tako je i u životu
Kada nemaš sa kim da deliš

A tako je i svemu
Kada sve to što bi da daš i podeliš
Ostaje samo tebi

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.