Ništa lepše nego kada u ženi probudiš ženu
Zaljubljenu i voljenu
Kada od svih svetova vidi samo tvoj
Kada od svih puteva vidi samo vaš
Tada je žena u stanju sve da ti da
I ne pita za cenu
Ti nisi ti, nego savršenstvo
Ti nisi ti, nego amajlija i čudo
Ti nisi ti, nego posebna sreća koja je zadesila samo nju
Žena ne voli da je samo žena
Već da je jedinstvena, drugačija, svoja
Biti sve jednoj ženi
Znači na trenutak dotaći čitav svet
Ništa lepše od žene koja voli
Odjednom nestaju sve njene nesreće i mane
Na površinu ispliva samo njena slatkoća i milina
Kreće da misli za dvoje
I tada je u stanju na svojim krilima
Sve da ponese i zanese oko sebe
Ništa lepše od žene koja se daje do kraja
Tada muškarac prestaje da bude muškarac
I postaje car nad carevima
Bog nad bogovima
Zna da može i pre nego što nešto pita
Volelo me je na taj način nekoliko žena
I u njihovim ljubavima
Osetio sam sve ljubavi ovoga sveta
U njihovim očima sam bio najbolji
Najveći
Toliko puta naj da me je i sramota da pišem o tome
Tada shvatiš da žena ne voli samo tebe
Nego čitav film koji je stvorila o tebi
I onaj realni a više onaj izmaštani
Problem je što sve to prođe
Nekad kroz nekoliko nedelja
Nekad kroz nekoliko meseci
Nekad još i duže
Nisam im uzvratio
Na način na koji su one to želele i zaslužile
Probudio sam najbolje i najlepše u njima
Samo probudio ali ne i voleo
Otišao sam dalje
Nekim drugim
Večito nekim drugim
Gladan ljubavi i dodira
Uveren da me moja sreća čeka na nekom drugom mestu
Ako nema ništa lepše od žene koja voli
Onda nema ništa tužnije od napuštene žene
Kada se ljubav preko noći pretvori u mržnju
I kada sve ono očekivano izneveri
Bar smo se osetili na trenutak
I ako po nečemu treba da me pamte
Neka me pamte po tome
A ne po onome što je bilo posle