spot_img

Stefan Simić: ***

Stefan Simić

Nikada među nama nije bilo ničega
Samo slutnja da će nešto možda da se desi
Nekad
Osećali smo poštovanje, privlačnost
Ali nismo prelazili granicu

Sviđala mi se, znala je to
Sviđao sam joj se, znao sam to
Samo što nikako da probamo i započnemo nešto
Čuvao sam je kao svoju priliku
Kao devojku pored koje vredi
Proživeti mladost
A i sve ono što ide posle

Tako obična a posebna
Tako jednostavna a drugačija
I tako ludo normalna
Kao žene iz nekih drugih vremena
Otmene i prefinjene
Naučene da trpe i da se bore
I da uprkos svemu sačuvaju svoju lepotu

Prolazile su godine
Viđali smo se, ponekad
Tek da osetimo jedno drugo
Dugo nije bilo nikoga u njenom životu
Završavala je fakultet i završila
Tražila je posao i našla
Sve je teklo onako kako treba da teče

Do nedavno, kada sam saznao da nije više sama
Sudeći po slikama i zagrljajima, pojavio se pravi
Vidi se u njenim očima pogled zaljubljene devojke
I ona retko gde viđena stopljenost u jedno
Kada kod ljubavnika osetiš ono nešto
Što nedostaje većini parova
Ljubav i odanost

Sreli smo se danas, u prolazu
Po prvi put sam je video daleku i nečiju
Po prvi put sam mogao da je gledam samo iz daljine
Kao stranca
Ni da je dodirnem, ni zagrlim, ni poljubim
Dok je dodiruje, grli i ljubi neko drugi

Samo su proleteli pored mene
Onako ludi i zaljubljeni
Zagledani u svoj romanticni film
Kao da sve oko njih, postoji samo zbog njih
Čitav Beograd

Večeras mislim na nju
I na sve ono što je moglo da se desi
A nije
Na sve ono dugo čekano i propušteno
Još samo malo, govorio sam
Još samo malo
Još samo malo
Dok se nije pojavio drugi

Na sva ona mora na koja nećemo otići
Na sva ona slavlja koja nećemo provesti zajedno
Na sva ona buđenja i jutra
Na sve one uzdahe i nemire
Na našu zajedničku decu
Ili zajednički dom
Ili zajednički život

Ništa od toga
Našla je drugoga
I sve će to dati drugome
Kao da će mene da čeka čitavog života
Ona ili bilo koja druga

Večeras mislim na nju
I to je jedino što mi preostaje
A drugi neka je voli, miluje i ljubi
Kada ja nisam znao
Naivno ponavljajući, sačekaj još samo malo
Još samo malo
Još samo malo

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.