Ostatak povelje u ovom završnom drugom delu:
– I što da Dubrovčanin Srbinu od svoje imovine na poverenje, ako mu Srbin to porekne i kaže: „Nisi mi dao“, da Dubrovčanin reče po istini i duši… što mu je dobitak dao, da mu plaća.
– I kuda idu Dubrovčani po mojoj zemlji trgujući i gde Dubrovčanina pljačkaš ubije ili ako ga pokradu u selu, da im okolina plati ono što im pljačkaš uzme i što im ukrade. A ako okolina ne plati, onda da platim ja ono što im se uzme.
– I da nema poreza Dubrovčanima na mojim pijacama.
– I onaj Dubrovčanin koji je naslednik u Novom Brdu, taj da zida grad i da ga čuva. A oni koji su gosti, a nisu naslednici, neka čine to po svojoj volji, tj. ako žele.
– I ako se razbije dubrovačka lađa u Primorju, u mom „vladaniju“, onaj zakon koji je za to bio za vreme prvih gospodara i cara Stefana, taj zakon da bude i sada.
– I ko želi ići iz moje zemlje u Dubrovnik, ili Srbin ili Vlah ili čiji god čovek, u kupovinu, svako da ide slobodno, da ga ja ne zaustavljam ni moj upravnik grada i područja. A onaj zakon koji im je bio za vreme cara Stefana, taj i sada da bude.
– I primorske pijace, koje su u mom „vladaniju“, i solare gde su bile pijace za vreme prvih gospodara, i solare cara Stefana, tu da su i sada a drugde nigde da ne budu.
– I ako dođe do rasprave među Dubrovčanima, ili to bude kod Srba ili u Dubrovniku, da se raspravlja pred višim sudijom dubrovačkim i pred njihovim sudijama. A što presudi viši sudija i njegove sudije, na tome da ostane. A ako Dubrovčanin ne bi hteo da prihvati presudu, da je slobodan viši sudija i njegove sudije, ovoga svezati i držati ga dok ne plati za šta je osuđen. A ovaj zakon nije slobodan izmeniti ni upravnik grada i područja ni onaj koji vlada.
– I ako se dogodi smrt… Dubrovčaninu u mojoj zemlji, što se njegove imovine tiče… nemam ja posla ni upravnik grada i područja… samo da ono kome ga da onaj na samrti… ne svađam s Dubrovnikom da im javim… moje zemlje slobodno posle da ratujem ja… od mojih ili od moga roda ili… potvrđenom kao što i mi ne izmenismo ranije… tom mome gradu Kruševcu. U godini 1387.
****
Kruševac, 9. januara 1387. g.
