EKSHUMACIJA
Po ceo bogovetni dan vrtim broj
na čiju mi se pomisao već
dovoljno zavrti u glavi.
U času kad sam skoro izgubila nadu,
javi mi se nadobudni glas
tonom ” samo si mi ti falila”
i zadnjim promilom ljubaznosti
me upita šta trebam?
Joj, šta ne trebam,
ček’ za spisak da se latim,
a neeee, po pozivu možete
samo jedan pregled zakazati!
Ljubazno me ostavi na čekanju
da srkne kafu, prelista časopis,
utopistički se nadajući da ću odustati.
Zauzela sam liniji i neću da se skinem
branim je k’o tek pali front!
Javi mi se posle dramske pauze,
dajući na značaju
važnosti posla koji radi
i zakaza mi sledeće godine u ovo vreme.
Al’ hitno je, znate ja imam šifru urgentnog lica
Znam, reče, to je najhitnije moguće.
Mada, imate opciju danas, poslepodne,
kada svi aparati koji su prepodne u kvaru,
najednom prorade,
da snimanje obavite
ispod tezge u pola cene.
Ta alternativa, ne dolazi u obzir
zaurla moj godišnji kućni budžet!
A šta ako do tog roka,
daleko bilo, podlegnem,
pitam je skrušeno,
kako ćemo obaviti to
prekopotrebno snimanje?
Da li ekshumaciju finansiram ja
ili mi bar nju pokriva socijalno?
