Početkom prošle jeseni smo već skrenuli pažnju na
jedno značajno izdanje iz serije Zagorovih avantura – na Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u smo bili zagolicani, između ostalih sličnih
predložaka, usmenim informacijama o izlasku jubilarnog 600-tog broja Zagora kao regularnog izdanja u Italiji, na šta smo se i naknadno na kratko osvrnuli u jednom ovdašnjem prilogu (potražiti u Pokazivaču: Još malo mesta za Darkvuđane, molim!, od oktobra prošle godine) U pitanju je, dakle, epizoda „Dan invazije“ (Il Giorno dell’ invasione), što je bi jedan od poslednjih crtačkih poduhvata, nedavno preminulog, velikog Galijena Ferija, dok scenario potpisuje Jakopo Rauh.
Jedna od čari ovog izdanja je i činjenica da je epizoda izrađena u punom koloru, a interesantno je da se, s obzirom na sudbonosni značaj i dramatiku zbivanja, manje-više priča zaokružuje i rešava na nivou te jedne epizode od 90 i kusur strana. Pri predstavljanju ove priče poslužili smo se ugl. uvidom u izdanje zagrebačkog Ludensa.
U atmosferi u kojoj se prepliću starinska predanja i naučno fantastična iskušenja nekog novog (budućeg) doba, prolog već skreće pažnju na neprijatne susrete lokalnog stanovništva sa čudnim, tehnološki mnogo napredniim tuđincima, i na borbe koje su, u ambijentu naše priče, odabrani heroji nekada davno a i u skorijoj prošlosti morali voditi s njima. Nakon toga, regularni početak aktuelne
priče donosi jednu idiličnu sliku razdraganog Čika, ovde kao poletnog ali ne baš veštog lovca, koji uživajući u predahu između nenaručenih pustolovina, i ne sluti šta će se sve uskoro zbiti. Prva neobičnost se zapaža kad Čiko sa (čak i za njega) sigurne razdaljine ne uspeva da pogodi jelena, već se metak neobjašnjivo odbija od neke nevidljive barijere; naravno, o ovome obaveštava Zagora koga već more mračne slutnje . . . Vreme je za velki sastanak radi rešavanja ove situacije, ali ispostavlja se da je ova barijera izolovala dobardeo Darkvuda i da se predstavnici nekih indijanskih plemena nisu mogli odazvati. Kad je Zagor pristupio prisutnim Indijancima (među njima naš stari znanac Mnogooki, za koga se naglašava da je i u savremenom smislu nešto prosvećeniji od ostalih, ali ni on, naravno, nema zasad nikakvo racionalno objašnjenje ) i već počeo da umiruje prisutne svojom rešenošću da se uhvati u koštac sa ovom nevoljom, pojavljuje se naknadno Crni Nož, poglavica Pouhatana, sa neočekivanim nipodaštavanjem njegovih reči… Ljudi iz njegovog plemena iznenada nasrću na ostale koji, zbunjeno ali odlučno, pokušavaju da se suprotstave bez krvoproića, još uvek ne sluteći da umovima Pouhatana ovde upravlja neka sila koja je daleko iznad ovozemaljskih faktora…
– NASTAVIĆE SE –