u bifeu sušica
otimaju se pijanci
oko prazne flaše
a napolju kiše liju
kiše oktobarske
niz prištinsku
kolubarsku
staru čelopečku
kao da su se sve mutne vode
ovoga sveta
slile iz neke đavolje materine
nad ovaj ubogi grad
vetrovi povijaju stare kestenove
slutim smak sveta
potop
jer sudaraju se planete iznad žeželja
i modri zidovi noći
ruše se iznad krovova
reži jesen
pritešnjena
uskim ulicama kragujevačkim
reži kao pseto
(odlomak iz pesme „Skica za jesenju sonatu)
