„Математику користим као једну алатку, можда бих користио и нешто прецизније да постоји!“
Да лето није мртва сезона за уметност доказао је наш суграђанин Драган Тодоровић освојивши прву награду на изложби „Малог формата” у Шапцу. Физичар, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу укључујио су у ликовни свет новом дисциплином „Artwork” уметничког дела који не настаје мануелним већ интелектуални поступоком, лаички речно диференцирањем диференцијалних једначина и коришћењем више стручних програма у компјутеру. У уметнички свет улетео је својим радовима попут комете не очекивано и унео пометњу у ликовном живот 2013 године, прво у Крагујевцу па у Србији и нашем најужем региону на преко тридесет колективних и три самосталне изложбе. Почетне симпатије уметника у Крагујевцу ка стваралачкој идеји и ликовној поетици Драгана Тодоровића, нестајале су прихватањем радова на жирираним изложбама и добијањем изложбеног просрора у престижним Галеријама Аранђеловца, Смедеревске Палнке и Београда. Примедба је била проста „нека нацрта он то руком”, на рачунару то може свако. Е то може свако, мало сутра! У поплави дебилизације фотографског предлошка од приучених дизајнера Драганови радови одвају се као брушени драгуљ у блату. Није могуће добити „Artwork” увлачећи слику у неки Адобе програм и вртети варијанте да личи на Пикаса или Монеа. Потребно је знати математику, физику информатику, имати струковно стручно специфично образовање и наравно мора ту бити и иницијална идеја. У нашим сазнањима нико у свету на овај начин није дошао до уметничког рада, или га бар није преставио свету и стао на црту уз постојеће ликовне дисциплионе. То је довољан разлог да попричамо са у уметности самуким, иначе доктором физике, Драганом Тодоровићем.
-Обрадовала те је вест из Шапца?
Послао сам два рада 20X20 и још не знам који је награђен. Радни називи послатих радова су „Солитон ФФФФ” и „Солитон ФФФЕ”. Награда у Шапцу ми много значи јер има много више димензија. Традиционални ликовни радови били би вест и временом пали би у заборов. Значајно је да сам ја овом наградом верификовао свој „Аrtwork” (уметнички рад) који настају потпуно новим начином израде крајњег продукта. Посебно ми је част да да институција која додељује награду слави јубилеј 25 година постојања!
-Унео си промене у презентирању својих радова?
Од првог мог излагања на међународном бијеналу у Ковину октобра 2013. године, до примања у УЛУС 2015. године стекао сам искуства. Уклопио сам две ствари, прво одлучио сам се за дрвени рам 20×20 са паспатуом од пет санитиметра и отиском у равни рама, друго је избор радова који уклапам у тај формат. Сада једноставно стављам стакло преко целог отиска.
-Како су твоје радови примили признати уметници Крагујевца ?
Већина познатих крагујевачких сликара у оцени мојих радова, ликовном резултату научних истраживања и формирање новог ликовног правца била је одушевљена. Мојим примањем у Удружење ликовних уметника Србије после петнаест колективних и самосталних изложби коментари су почели да бивају негирајући. Сликари више нису препознавали оригиналност штитећи себе.
-Имао си понуде и предлоге да комерицијализујеш радове?
Нисам се определио и поред примамљивих понуда за комерцијализацију својих радова, јер сам истраживач у души! Све што радим покушавам да продрем у што дубљу проблематику. Површна решења ме никада нису занимала, па ни у Арту којем моји радови припадају.
-Подршка критике?
Имао сам од почетне идеје подршку стручних људи. Графичари су давне 2006. године на монитору потврдили могућности које сам добио пручавајући „солитонски транспорт кроз полимере”. Тада сам схватио више наменску употребу необичних резултата истраживања и трансформацију у ликовни облик! У следећој етапи развоја добијених форми развијањем на канвесу добио сам изворну оригиналност отиска кој сам показао пријатељима.
Нисам ригидан у креативним разговорима на могућности промена и комбинацијакојима примедмама, ја сам дефинисао свој однос према свом раду. Крагујевачки ликовни критичар Михајло Кандић ми је на позив да напише критику за мој каталог рекао „прво морам да видим, па да одлучим да ли ћу да пишем”. Када је дошао у мој кабинет био је фасциниран мојим радовима, које сам презентирао! Препознао је оригиналост, уметничку и естетску вредност.
-Проникао си у суштину, видиш невиђено и незамисливо?
Први сам у свету упоставио везу између природе која постоји на јако малој просторној и временској скали! Моји радови су увећања која су не доступна нашим чулима и мислима, реда величине милијардити део метра и десето милионити део секунде. Транспорт енергије кроз беланчевине не може да се прочава и региструје иструментима. Солитони могу да се проучавају само теоретски у микроскопским системима.
-Уместо скице и сликарског прибора користиш?
Прво осмислим нумеричку симулацију. Напишем програм у Фортрану, добијене резултате датоци увечем у графички пакет у којим мртвим формама дајем живот! Мој рад није математички Арт који је врло препознатљив. Ја сам лично наишао на врло мали број ликовних који ми се свиђају. Математичке форме нико никад није излагао код нас осим покојног математичара Јаблан Славик који је излагао у Галерији РТС. Суштина је да ја математику користим као једну алатку, можда бих користио и нешто прецизније да постоји. Од датих података правим површину у простору, које пресликавам у две димензије. До ове тачке иде рационални део, одатле почиње „Аrtwork”!
Развој идеје и планови?
Размишљам о престављању у три димензије, али пре тога морам да свој рад интернацинализујем. Сматрам да „Аrtwork” заслужује место у вишим духовним сферама , више од оних у којима се тренонутно позиционирају. Нисам очекивао ову награду, али знам да ће после ње нешто да се деси и натом плану ако ме здравље послужи.
Жеље?
Мој сан је моћан рачунар са Тесла процесорима и професионалним графичким картама, да бих могао радити сложеније и веће форме!
ЧЕТВРТ СТОЛЕЋА МАЛОГ ФОРМАТА У ШАПЦУ
„Најстарија тематска изложба Културног центра Шапца, изложба „Mалог формата” слави скроман јубилеј 25 година постојања. Четврт века на културном небу Србије омугућује уметницима како могу да се изразе у малом формату. Сваке године додељује се награда, а ове године због изједначеног квалитета награду су поделили два аутора. Драган Тодоровић уметник из Крагујевца, а другу Тања Сремац керамичарка из Београда“, изјавила је 12. августа на РТВ Шабац у рубрици Култура Соња Петропвић Јагић директор Културног центра Шабац.
Жири је изабрао за изложбу 140 радова од приспелих 245 од 125 аутора који ће бити престављени јавности на изложби 22. августа.
КОНЦЕПТ УЗВИШЕНОСТИ
За поставку „СОЛИТОНИ БР. – КОНЦЕПТ УЗВИШЕНОСТИ” Драгана у Народном музеју у Смедеревској Паланци, Славенка Чишић Урошевић, кустос и организатор програма је измећу осталог рекла:
„Врло интересантна поставка, која плени јаком енергијом, интезивним колором и разиграним композицијама, Ова уметност комуницира за посматрачом због боје и титраја који се јављају”.
Михајло Кандић, ликовни критичар, између осталог је у каталогу написао:
„Бројне групације поклоника сцијентизма у ликовној уметности, заправо у проширеним медијима, дигиталној графици, компјутерској слици ( изван рачунара) или како би се могла могла назвати ова конкретна ликовна дела – солитони ( од 1 па надаље), који у инфинитном свом низу могу градити управо најпожељнији постмодернистички идеал (!) – бесконачност, као резултат нечега већ постојећег које се у њему проналази у непрекиутом поретку, као хипердело.
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ БРЖИ
„Пред нама је једна ексузивна изложба, можда је права штета да један крагујевачки аутор своју прву самосталну изложбу није отворио у Крагујевцу! Није добио ту шансу, и ако Крагујевац има много више галерија него Милановац. Горњи Милановац био је бржи, експедитивнији, брже су дошли до договора са аутором и лакше рализовали изложбу која треба да дође и у Крагујевац.
Ово је изложба која ће сигурно дуго да се памти. Она је тако концептирана да како год се њени делови поставе у овај простор они делују као да су прављени за овај простор! Дошло је до великог сагласја између самог простора ове галерије и елемената ликовних, сликарских и графичких које је др Драган Тодоровић успео да хармонизује и да реализује као искусни уметник. Практично иако је протекло само годину дана од његовог појављивања у јавности са својим изложбам, није му сметало да добије похвале и да проће многе међународне селекције. 
Горњи Милановац је добио изложбу која ће остати запамћена, као једна од најнеобичнијих и најрадикалнијих до сада отворених изложби у овом простору”, рекао је Михајло Кандић ликовни критичар за поставку у Горњем Милановцу.
СЕЋАЊЕ
Професор Јаблан Славик давно и јако кратко је предавао Геометрију на Институ за математику ПМФ- а у Крагујевцу. Иначе бавио се теоријем група група које грубо речено говоре и о симетријама. Преминуо је од рака на панкреасу 2015. године.
