PODGUZANAC
Stolica je htjela da razluči,
tek onako iz dosade puste:
da l′ je guza Monike Beluči
za nju ista kao guza Kuste.
Da l′ je grđe kad se ustoguzi
sva u svili Monikina strina –
il′ je grđe kada po njoj puzi
Kustin piton sa dva berekina?
Il` stolica sada više voli,
može biti, čisto radi reda –
sitnoguzje od gospođe Džoli,
no tvrdoguz čo’eka joj Breda.
Da l′ je isto kad joj kakva dama
poltonuša zavjetri po licu
il` bekrija kad, sa mnogo plama,
gromoglasnu pusti golubicu.
Može biti da joj je svejedno
k`o čovjeku kada sve se sruši –
al′ svakako treba znati jedno
to što svako taburi u duši.
Nije lako nosat′ na grbači
ni rančliju, niti njegov ranac.
„U prevodu“ – to ti, brate, znači:
teško li je biti podguzanac.
