Dan je počinjao njom,
a vrlo često počinje i sada…
Još uvek gledam iz tog grada
kako kiša niz obraze pada…
♠
Pa opet, kažem sebi…
Da te je volela ostala bi s tobom,
za raskid je uvek potrebno jedno…
Zašto je ljubav učinila robom?
♠
Ne, robinja biti hije htela,
gospodariti je želela.
Kao ribar i ribica i ona baka u onoj bajci…
Pa to ne dozvolih ni rođenoj majci.
♠
I tako…dok dani teku,
meseci prolaze, a godine beže…
Svakim udisajem novim
bez nje je sve teže.