Kako sam samo odmahivao rukom na sugestije pojedinih da nemam dovoljno iskustva.
I nevažno da li su bili pravu ili ne, sve mi je jasnije šta su hteli da kažu.
Iskustvo se odnosi na podnošenje pritiska i spremnost da se ide do kraja.
Iskustvo su životne utakmice u nogama koje čovek ima.
Umesto spuštene, visoko podignuta glava pred svetom…
Iskustvo je ono kaljenje, dani provedeni u samoći gde čovek čeliči sebe i svoju volju.
Iskustvo je kada te svi ponize i potcene a ti figurativno kažeš u sebi – e sada ću da im jebem mater, izađeš na scenu i razvališ.
Iskustvo je sposobnost podnošenja udaraca i svest da prepoznaš odakle dolaze i zašto dolaze. Da primaš a da znaš kada da prećutiš a kada da vratiš svom silinom.
Iskustvo su godine rada koje niko ne može da ospori.
Iskustvo su i pobede i porazi, i pritisci i izbegavanja, i divljenja i podsmeh…
Iskustvo je kada tačno znaš šta radiš i zašto to radiš dok se svima čini da ideš u poptuno pogrešnom smeru.
Iskustvo je kada znaš i pre nego što nešto počne kako će da se završi.
Iskustvo je i ko je jači karakter da istraje, što se na kraju, kada se sabiraju rezultati, najbolje vidi.
Iskustvo je kada držiš stvari pod kontrolom i kada teško da mogu da te izbace iz ležišta.
Iskustvo je kada čovek, nevažno da li gubi ili dobija, izlazi jači.
Iskustvo nije samo mudrost nego i lakoća podnošenja odgovornosti, ljudske zavisti, sujete, pritiska.
Iskustvo je, pre svega, podnošenje sebe u svim mogućim varjantama i emotivnim stanjima.
A i podnošenje drugih da ne mogu da ti poremete ravnotežu nego da se pored tebe osete još sigurnijim i jačim…
