spot_img

Stefan Simić: ***

Stefan Simić

Voleo bih da mi daju neku veliku zgradu u prirodi da tu primam ljude posustale od života. Neprekidno bih pravio predstave, predavanja, pričalo bi se o smislu, veri, pevalo bi se, igralo, vraćala nada.

Potrebni su ljudi koji vraćaju nadu.

Čija sama pojava ulepšava život.

Treba slaviti sve ono što vredi a što ne traži ništa za uzvrat.

Što daje a ne pita za cenu.

U ljude je toliko ušao kapitalistički duh da bi naplaćivali i osmeh i zagrljaj.

Zato i žive kako žive ako uopšte žive…

Treba u potpunosti promeniti paridigmu života i probuditi jedan novi zanos.

Prkosni. Dostojanstveni. Spontani. Nesujetni. Rasterećeni.

Čovek smisao treba da pronađe u humanosti, u angažmanu i u predavanju ljubavi a ne u narcističkim mantrama koje ponavlja u samoći.

Celovita ličnost ne nastaje skrivajući se od ljudi i problema nego samoizgradnjom i duhovnom snagom koju malo šta može da obuzda.

To nije Ničeov nadčovek koji bi da vlada i dominira, to je svečovek koji u sebi objedinjuje sve i koji pokreće.

Radost je nova revolucija.

Čovekoljublje.

Briga o duši i drugome.

Otvorenost koja pokreće i čije prisustvo budi najlepše u ljudima.

Neuhvaćenost u neurotične zamke vremena koje izvlače čoveka iz njegove humanističke biti i okreću ga protiv ljudi.

Kada čovek u sebi spozna ono božansko i univerzalno, stvaralačko i sveljudsko nema te sile koja može da ga baci na kolena.

Takav zanos nam je potreban.

Takve priče su nam potrebne.

Takvi prostori su nam potrebni.

A ne preplašeni od života pored kojih ne može da se diše.

Čovek je ono što probudi u sebi, ako izgradi ono najlepše to će i da projektuje na druge.

U krajnjem, šta neguješ u sebi i razvijaš to kasnije i živiš i proživljavaš.

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.