U ludoj trci života, uporno tragam za njegovim smislom i verujem da ću ga pronaći, ako ne pre, onda barem na cilju svog životnog maratona. A znam da on nije tamo, a nije ni na početku, niti na sredini. Smisao života nalazi se jedino na preseku zamišljenih linija večnosti i vremena. Ta nepostojeća, ali veoma važna tačka u našim životima, zove se sadašnji trenutak. A to je onaj trenutak kada trajno i zauvek naučimo značenje reči: LJUBAV. Smisao života je u razumevanju ljubavi. Zato volim večnim vremenom.
Dugo sam se pitao, ako je ovo naše vreme, zašto onda ono nije tvoje i moje? Tražio sam od života da mi kaže gde se nalaze dvoje koji se traže, na kom mestu, a on mi je rekao: Čekaj! Eto, ja čekam, a drugi mi govore da mi život prolazi. Greše! On mi ne prolazi. Ja samo puštam da mi ode vreme i da mi umesto njega dođe tvoje. Nikada se ne pitam vredi li čekati, jer život nema cenu. A ja sam ovde došao da živim sa tobom, zato čekam na tebe i znam da je to ono jedino što za mene u životu ima vrednost, a prolaznosti života vredi. Na prvi pogled, u tebi su svi mogući maniri dobrog ponašanja. Naravno, iza te dobro uvežbane poze krije se dostojanstvena i emotivna priroda istrošenih strasti koje spavaju snom zasićenosti od životnih razočaranja. Do tih tvojih tananih emocija stiže se ljubaznošću koju lako prepoznaješ, jer je ta osobina lepota tvoje unutrašnjosti i spoljašnjosti. A da bi se po telu osetila slast tvoje ljubavi potrebno je da ti se nakon buđenja neprekidno razumevanjem i beskrajnim strpljenjem nahrane iscrpljene strasti.
Da mi je znati, ko ti svako jutro poželi dobro i kaže: volim te. Nažalost, to nisam ja. Vreme je da učinim nešto za sebe vredno. Saznaću od čega je iskovan sjaj tvojih očiju. Nesanica mi odgovor nije dala. Moje noćne misli nisu probile dalje i dublje od tvoje kože i oblina tela. Izvini što sam te zavoleo toliko puno, ali ja ne znam, ja zaista ne znam da dajem malo ljubavi. Zaćutaću, pustiću pogled ka zvezdanom nebu i osećanjima ću te potražiti. Nisu mi poznati ti nebeski putevi, ali dobro znam da po njima pratim tvoje tragove i neću te izgubiti. Potrebna si mi da te volim. Potrebna si mi da u mom životu postojiš da bih postojao. Potrebna si mi da mi zalečiš sve životne rane. Obećavam, piću lek svaki dan, taj sočni nektar sa tvojih usana i daću ti sve, ali nemam ništa drugo osim iskrene ljubavi. Ionako, sve što se, osim nje, na nebo odnese, opet na zemlju pada. Ti sada znaš da sam ti prošetao kroz san. To je bio jedini način da saznam da je sjaj tvojih očiju iskovan u vatri zvezda od varnica božanske ljubavi snažnim udarcima kosmičkog vetra. Noćas sam bio vredan i zaslužujem ovog jutra da ti glasno kažem: ’’Dobro jutro ljubavi, volim te!’’ Možda osećaš da su ti usne natekle i da ti pomalo bride. Znaj, to nije bio niko drugi, to sam ove noći učinio ja, jer ti si moj lek i moj san.
Molim te, zagolicaj mi maštu. Nadraži mi usne. Ukradi mi dah i dopusti da po tebi istražuju moje ruke. Ne govori ništa, prepusti se. Pratiću tragove tvojih drhtaja i ubrzavaću pokrete po ritmu tvog nečujnog vriska srca. Snažno zagrizi svoj život i ne gasi vatru u sebi, neka ti krv proključa, jer život gura napred i on stalno kulja i teče. Njemu nisu potrebna objašnjenja, već strast pokreta koja stvara ljubavnu reku sveta. Izlij se, pusti je da ona i iz tebe isteče. Ljubav je ta, a ne uzvišeni ideali, koja preobrati čoveka u borca spremnog da se uhvati u koštac sa neuspehom u ovom svetu čemera i jada. A neuspeh je neodlučnost da se uspe u onome što se želi i da ona prevlada nad voljom. Borac za ljubav je srećan čovek i samo kao takav može pronaći svoju srodnu, blizanačku dušu. A zna se da one uvek zajedno šetaju, kao što to čine život i smrt. Retki se usude da spoje te dve teško spojive realnosti i da pređu tu nevidljivu granicu koja razdvaja svetove. Od tog poduhvata zavisi broj onih koji su mrtvi a živi, i onih živih mrtvaca. Čovek koji voli možda živi u iluziji da je pronašao svoju srodnu dušu, a možda i ne, ali on živi, jer voli. Iskreno voleti, to je poduhvat.
Čoveku je najlakše, ali ujedno i najteže, da oboji svoj svet. Život je šaren, ali je i pun grešaka. Zato, ne brini zbog njih, ako već grešiš, pogreši na meni da te ispravim.
Objavljeno u magazinu „Sensa“
