Pogled naniže, pogled naviše, i…

              ~*~

Plesalo se gipko i strastveno
– i otmeno, premda uz malo posrtanja, 

uz prijatnost smeha i finih tonova,
dok još nismo obraćali pažnju
na to kako je išarana tavanica

i kako zanimljive oblike nudi.
…Kao što kasnije, pak,
u zabačenim sobicama,
više nismo imali na vidiku
gracioznost sjanih cipela,
ni neminovno vijuganje
svetlucave prašine na podu…

I bez vina opijeni,
i bez maske nečim zakriveni,
nekako nejasno povezani,
a tako strasno pripijeni,
koliko ćemo se, ah,
u ovoj senci jave
jasno pogledati oči u oči?