Engleska je bila na korak do pobede na premijernom nastupu, a onda se desio 92. minut i skok Berezuckog, a lopta je završila tamo gde niko od engleskih navijača nije želeo da je vidi, iza leđa Džoa Harta, Engleska – Rusija 1:1 (0:0)
https://www.youtube.com/watch?v=UaIOrO2FNho
Posle uvodnih mečeva na evropskom prvenstvu i početnih uzbuđenja, došao je i prvi veliki okršaj, derbi između Gordog albiona i Zbornaje komande i u potpunosti opravdao očekivanja.
Sve što velike utakmice nose sa sobom, doneo je i ovaj meč. Marsej nije bio mesto fudbalskog okršaja, već mesto fudbalskog rata. Hiljade engleskih i ruskih navijača se slilo na jug Francuske i kad se tome pridoda lokalno stanovništvo vrele krvi, atmosfera dostiže tačku ključanja. To je najbolje osetila francuska policija koja, čini se, potpuno gubi kontrolu i nespremna je za sva dešavanja koja prate Evro. Okršaji Engleza sa lokalnim stanovništvom, pa potom i sa ruskim navijačima bili su potpuna najava da će i na terenu da pršti. A prštalo je.
Sa jedne strane, Engleska, koja posle dugo godina ima tim koji zaista može do trona, kome su zvezde timova ove sezone u Premijer ligi, poput igrača Lestera ili Totenhema uneli svežu krv u posustalu mašineriju Albiona, a sa druge strane gorda i prava Rusija, spremna da skine skalp velikom protivniku.
Pritiskali su Englezi od starta, ređale su se šanse pred golom Rusije, ali je Akinfejev još jednom pokazao koliko je velik i od čega je sazdan. Bilo je uzbuđenja i na suprotnoj strani i opasnih pokušaja Rusa, ali ono što je golman Zbornaje činio, iziskuje vrhunsko majstorstvo. Napadači Engleske su davali sve od sebe, pucali iz svih pozicija i svim raspoloživim sredstvima, a mogli su samo da se hvataju za glavu nakon maestralnih intervencija Akinfejeva. Kada je na neverovatan način izvukao rezantan udarac Vejna Runija sa ivice kaznenog prostora, a potom kad je i uz pomoć fortune mreža Rusije ostala netaknuta, činilo se da će radost posle gola Englezi morati tražiti u nekom drugom meču. Ipak, desio se i 73. minut.
Erik Dajer je namestio loptu na 17. metara od gola, malo varka pre šuta je bila dovoljna da se Akinfejev pomeri korak sa početne pozicije, a potom je usledila oštro plasirana lopta u bliži ugao i sektor sa engleskim navijačima je proključao.
Činilo se da će taj pogodak biti dovoljan za tri boda i da će velili trud, ukrašen velikim slavljem posle pogotka biti uvertira u konačno slavlje Engleza, ali tako nisu mislili momci u crvenim dresovima.
Jedna visoka lopta na drugu stativu u nadoknadi vremena je bila dovoljna kapitenu Rusije Berezuckom da nadskoči englesku odbranu i u visokom luku loptu pošalje u nebranjeni deo mreže za radost, sada sektora sa ruskim navijačima, a i za erupciju oduševljenja na klupi ruskog tima.
Kada se sumira utisak, čini se da je svako nagrađen za uloženi trud, iako je slađi deo podele bodova pripao Rusima. Odlična utakmica je samo uvertira u još veća uzbuđenja u ovoj grupi.
Nakon utakmice došlo je do sukoba dve frakcije navijača na tribinama Velodroma. Još uvek lijući suze iz sebe, većom brzinom nego što su pre utakmice unosili hektolitre piva u organizam, engleski navijači su bili prinuđeni na bežanje po tribini, jer su se klasičnim engleskim stilom iz sedamdesetih, ruski navijači zaleteli u njihov sektor, pokazujući nadmoć u fizičkom smislu, zatičući nespremne redare i policiju, a potom sebe nagradivši sa brdo trofeja u vidu engleskih zastava.
Ne sumnjamo da će po svemu do sad viđenom ovo prvenstvo doneti more uzbuđenja istinskim ljubiteljima fudbala, ostaje samo da uživamo u svakom narednom danu koji nam donosi najvažnija, za mnoge je pitanje da li, sporedna stvar na svetu.
