Očuvati kulturnu baštinu, običaje naroda koji su ga pratili kroz vremena, može na više načina. Po meni najbolji i najjači metod za očuvanje kulturne baštine je film kao medij. Slikom i rečju, najbolje se mogu oslikati običaji iz prošlosti i mladim generacijama dočarati verno onako kako je bilo.
U očuvanju običaja prednjače žene kao svestrane i više sklone očuvanju kulturne baštine. Muškarci u smislu običaja vezanih za domaćinstvo, folklor i svega drugog bliskog za očuvanje baštine, rado prepuštaju ženama. Pokazalo se da žene to rade odlično.
Žene se bolje snalaze i na pravi način umeju da pokažu svu lepotu kulturne baštine na polju običaja u tom smislu.
Mislim da bi više trebalo imati programskih emisija vezanih za običaje i kulturu naroda širom prostora naše zemlje i podjednako zastupiti sve delove. Toliko ima toga što nije prikazano pa čak i starije osobe nisu dovoljne upoznate a o mladim naraštajima da i ne govorim. Upravo, mladi treba da vide kako i na koji način se neguje kulturna baština nekog naroda. Ti običaji nisu namenski obuhvaćeni u filmu, već kroz određenu radnju u filmu, protežu se i tada vidimo sve ono što krasi to podneblje. Naravno, film u tom smislu ne bi bio potpun ako se ne vidi kako jedan narod živi i poštuje običaje.
Ne znam da li ima zaseban film, samo o narodnim običajima, ili je to stvar nekog dokumentarca onako žurnalskog tipa, ali i to je dovoljno, bar na kašičicu ako već ne može da se priušti neki film u trajanju od bar 90 minuta. Toliko toga ima da se vidi i pokaže da je vreme da se nadležni u oblasti kulture time pozabave i odvoje određena sredstva kako bi se daleko više zastupile sve dragocenosti zemlje u kojoj se živi.
