spot_img

Tebi

Sada znam,

te zvezde što sijaju u najvedrijoj noći,

to nisu zvezde, to si ti

negde daleko kod tebe je dan

i to tamo na nebu svetle tvoje oči

zelene i tople, kao san.

 

I sada znam,

a mesec taj stari lola,

što društvo mi pravi, dok na klupi sedim,

to nije mesec, vara me do bola

to je tvoj osmeh dok kriviš glavu,

a nebeska prašina nije istina

to nebo prostire, tvoju kosu plavu.

 

Iz zbirke „Četiri nijanse ljubavi“, Arte 2015.

Borislav Kosanović
Borislav Kosanović
Pesnik i pisac, romantični huligan. Član „Arte“ družine, sa boravištem u Kljajićevu, a živi tamo gde putuje. Večno razapet između Disove tame i Mikine vedrine, svojih omiljenih pesnika, jednako ga inspirišu i Jesenjin i Džim Morison. Konture vedrine mu daju tri stvari istog početnog slova, „Partizan“, pank i poezija, a boje crtežu duše donosi osmeh ćerke Katarine. Sve što piše i stvara čini s nadom da će jednog dana ona biti ponosna na njega.