(Угашено светло. са диктафона иде текст који неко полушапатом говори)
За текст „Како постати идиот“ – Рок предаје 12 мај.
Лажи и муљање, скривање и брисање позива и смс порука и флертовање, су прави пут ка неповерењу. Скривање лозинки на фејсу и мејлу су исто као када те неко као пса остави испред затворених врата свога живота. Па како та особа мисли да њен партнер има у њу поверења ако непрестано нешто лаже, крије од њега и муља. Али нека, он је решио због детета да све издржи, све док буде могао. Па чак и то да кад год нешто лаже она се брани нападом и управо тврди да се ОНА жртвује само због свог детета. А и дете, под њеним утицајем, све је горе. Наравно она увек има само једну жељу да оде тамо где он не жели да иде. Када због њега треба да изађеш с посла ( пардон: због њих) она не сме (због кога то је већ питање за себе). Када треба да оду после посла негде не може јер: „ дете је код куће“, а када треба због неког другог остаје до касно поподне јер, забога, мора, посао је то.
НИЈЕ ЛОШЕ ЗА ПОЧЕТАК. НАСТАВАК СЛЕДИ, САДА ЖУРИМ.
( ЧУЈЕ СЕ ВОДА ИЗ КАЗАНЧЕТА У ВЕЦЕУ)
Секретарица и директор сами у канцеларији. У току је жестока свађа.
Милићевић:
Сто пута сам ти рекао: не пиши такве глупости када четујеш. Многи једва чекају да провале ово што ви радите па да се распишу по новинама.
Анђелка:
Које! КОЈЕЕЕЕ! Па то може да прочита само онај коме сам послала, кретену!
Милићевић:
Не зови ме кретену идиоте и не урлај, ово је канцеларија.
Анђелка:
Шта сам то писала? ШТА !? Штааа!!!
Милићевић:
Не знаш а? Не знаш? ( Отвара њен мејл и показује јој текст)
Анђелка:
Па? шта ту има?
Милићевић:
(Чита текст) „ Даo би све паре да положим. Ови моји ме поставили за директора али мене мрзи да учим. Ово до сада што сам положио преписао сам са пушкица што си ми ти дала а за онај други испит ми је брат слао одговоре мобилним. Само ДА и НЕ. Ја МОРАМ ово да завршим. Саша је аванзово од конобара до директора али њему је лако, бог му је стриц, а мене ако провале сви смо најебали“. Ево ти паметнице а сада ти, велика саветница, ступаш на сцену. „ Има онај Борис из Београда. Неколико пута ме је возио на испит. Е тај је два пута довезао професора из Београда и овај му средио да положи. Пробај да успоставиш контакт са њим. Питај овог Мулића, секретара, он зна све то.“ Овај ти одговара – „Питао сам и он се прави луд. Платио би, али коме“. Опет твоја памет: „Знам, и ја сам хтела да платим, али ништа“. Он: „ Жене изгледа другачије плаћају“ Ти: „Јао убићу те“.
Анђелка:
Па шта има ту?
Милићевић:
Јеси ли толико глупа или си толики муљатор и фолирант? Јеси ли читала новине да је на Вишој пословној школи ухапшено три професора због мита. Јеси ли читала о професорима из са оног факултета где је пола њих ухапшено. Скоро сви су заглавили у ћузи кретену! Па ето шта има. Има кривичних дела: мито, корупција, лажне дипломе, простиитуисање, трафикинга… Тај ТВОЈ Борис из Београда очигледно изиграва макроа, професор наплаћује испите преко шофера а студенткињама у натури. Има и трулежи, смрада, незнања, има свега што је ружно и кажњиво. Има политичког запошљавања клинаца без школе и преко родбинских везa и то директног постављања на функције. Бивши наркоманчић и конобар, кога су били и боли ножевима по локалним кафићима сада је директор, а његов заменик мало неписмено и необразовано муданце од тридесет кила коме je главна препорука то што је конобарев друг и навијач локалног клуба. Тај мали усранко, на преписивање (!!), даје неке тупаве испите на измишљеној школици. И ти ме бре питаш шта има!!! Све има бре! И то све глупачо кретенска ви јавно пишете. Дописујете се.
Анђелка:
Не сери бре. Па шта. Ко ће то да види. Шта тебе то боли дупе. Ти си бре болестан . Иди бре лечи се.
Милићевић:
А да. Ти си легенда преписивања и пушкица. Трепутања и мажења по кабинетима. Узми па погледај шта си све налупетала у четовању са тим педерчићем који не зна две реченице сувисло, без муцања, да изговори, а у овом граду је већ догурао до заменика директора и то у фирми која ће очигледно да служи за прање лове. А ти гуско ту изиграваш неког саветника малом кварњаку који служи као маска локалним лопужама које се наравно куну у поштење и младе кадрове.
Анђелка:
Ја не знам то да нађем.
Милићевић:
Не знаш!!!? Не знаш да нађеш? Па бре кога ти јебеш у здрав мозак. По цео дан висиш на интернету и четујеш а мени кењаш ( имитира је) не знам да нађем. СРАМ ТЕ БИЛО!
Анђелка:
Не знам, не знам, не знам. НЕ ЗНАМ ДЕБИЛЧИНО.
( Баца све са стола. По канцеларији лете књиге, оловке, папири, даљинци…)
Значи тако! Лажем а?! Дебилчино. Лажем?!!
Милићевић: (отворио је мејл)
И? Шта овде пише?
Анђелка:
Да контактира професора дебилу а не Бориса. Професораааа!
Милићевић:
Мислиш онога из Београда што те возио?
Анђелка:
И још шесторо.
Милићевић:
Шта тај макро има – авион?
Анђелка:
Дааа, и све нас јебе дебилу. Ти ме малтретираш ( почиње стравично да цичи, вришти, хистерише и баца ствари око себе, обара столице… узима телефон ) Малтретираш ме сунце ли ти јебем. ЗВАЋУ МИЛИЦИЈУ! Зваћу милицију, пусти ме, дај ми телефон. Зваћу милицију да те ухапсе. Понижаваш ме, малтретираш психички. Психопато!
Милићевић:
(Иде за њом и купи ствари по канцеларији. )
Ућути идиоте и остави тај телефон. Не урлај не прави инцидентe стоко.
Анђелка:
(Скида јакну и баца је на сто. Заузима борбени став)
Добро пиздо…дођи… Саћу ти јебем кеву.
Милићевић:
( Смеје се од муке) Седи доле и смири се, не кочопери се и не прави ми овде лудницу. Седи и ћути немој да те робијам без везе.
Анђелка:
Сада ћу да изађем у ходник и да вичем: КО ЋЕ ДА МЕ ЈЕБЕ! КО ЋЕ ДА МЕ ЈЕБЕ!!!
ИЗ ДРУГЕ ПРОСТОРИЈЕ, ГДЕ СЕДИ СЕКРЕТАРИЦА, ЧУЈЕ СЕ:
Глас: Директоре хоћете ли скоро да дођете у салу чекају вас глумци.
Милићевић:
Ево Сања долазим. (Полугласно сикће на Анђелку) Јеси ли чула идиоте. И више немој да ми правиш ове говнарије. Јеси ли ти наркоман, курва, кретен…Ко си бре ти. Чим зинеш лажеш, са свим мушкарцима флертујеш. Ако си луда реци бре. Да те лечимо. Покупи ове ствари док се вратим.
(Излази. Анђелка за њим заврљачи кутију са папирима која удара у врата, распукне се и папири лете по канцеларији. Она отвара бифе вади неко пиће и сипа у чашу. Звони јој мобилни али се она не јавља. Седа за сто, држи чашу у руци и почиње да плаче)
