U snu je čula prasak
slomljenog stakla svitanja,
od krika ljubavnog košmara
u njenoj pjesmi.
Spustila je usnile trepavice
i uzdah pocijepane duše
pretvorila u tišinu.
Otišao je…
Zaboravio osmijeh.
Kad ispije
poslednji uzdah samoće,
okliznuće se o svoje suze.
A nedostajalo je samo malo
da uhvati sunce u njenim očima.
Poslaće mu ipak, ključeve od snova.
Vratiće se, u odaje koje je zavolio.
Tamo se najljepše plače.
Od suza njegovih
Napisaće pjesmu
SAN U KAMENU
