Zgrada je podignuta od parskog mermera. Razlikovala se od ranijeg svetilišta samo po tome što je podignuta na postolju od trinaest stepenika, tako da je bila viša za desetak metara. Postavljenju novog kipa boginje prisustvovao je lično Aleksandar. Bila je to prilika za vojnu paradu i svečane igre. To nije bio običan hram već neka vrsta muzeja s najlepšim grčkim slikama i skulpturama. Na žalost, ovu građevinu, koja se ubraja u svetska čuda, zapalili su Goti 262. godine pre naše ere.
Ostaci hrama koji su kasnije otkriveni, prilikom arheoloških iskopavanja, čuvaju se u Britanskom muzeju. Pretpostavlja se da je hram bio dug 125, a širok 70 m. Sto dvadeset sedam stubova visokih preko 15 m i debelih 2 m doprinosili su prekrasnom izgledu ove zgrade. Stubovi su, uglavnom, bili izgrađeni u vidu kipova. Crep je bio urađen od belog mermera. Skulpture, divne slike i zlatna dekoracija u unutrašnjosti hrama delovali su impresivno.
Hram se nalazio pored mora, u zalivu, koji se vremenom sve više punio zemljom. Mesto je tako pretvoreno u močvaru, pa je ova znamenitost doživela žalosnu sudbinu. Tek 1863. godine pronađeni su neki fragmenti iščezlog hrama.
*** Kraj priče…
