Poštovani prijatelji, još od kraja osnovne škole čitam svakodnevno i zapisujem odabrane rečenice. Do danas sam ispisao mnogo svezaka rečenicama koje mi služe i obogaćuju život. Mislim da sam na taj način uspeo da obogatim rečnik i upoznam mnoštvo pojmova, mesta, država a i osećanja. Nadam se da i Vi ponekad zapišete rečenicu puštajući je u prostor bez vremena, u život bez kraja. Najlepša nagrada autoru je da čuje citat sopstvenih misli a još ako je primenjen sreći nema kraja.
Zadovoljstvo mi je da Vam prikažem nekoliko rečenice koje su me prosto zagrlile. Ispisao sam ih na podlozi omiljene fotografije i često ih vrtim na desktopu svog kompjutera puštjući da se igraju sa mojim umom i raspale osećanja. Podeliću ih sa Vama sa velikim zadovoljstvom.
Zahvaljujem se autorki romana Zorici Tijanić na poverenju da ga pročitam pre nego bude spreman za štampu.
Miroslav Lj Ranković