Emocije su izuzetno značajan činilac svake propagandne aktivnosti bez obzira da li se upotrebljavaju kao element neke od tehnika ili kao nosilac propagandnog komuniciranja. Izazivanje emocija jeste od višestruke koristi, na primer osećanje sreće, tuge, nezadovoljstva. Emocije imaju jednu vrstu združujuće uloge koja kod ciljne grupe može usmeravati tok propagandnih poruka, a u skladu sa krajnjim ciljem propagande.
S obzirom da deluju podsvesno na ljudsku psihu, imaju funkciju prodiranja propagandnih apela u svest recipijenta poruka. Na primer, propagandni apeli koji koriste fotografije dece migranata, kod većine ljudi će, po ustaljenom obrascu, izazvati osećanje sažaljenja, što je pogodan teren da sa tako izazvanim osećanjima odluče da sudeluju u nekoj humanitarnoj akciji. Takozvani kumulativni efekat jeste veoma važan za propagandu, što implicira da su emocije najefikasniji način kako bi se obezbedilo duže zadržavanje, odnosno pamćenje propagandne poruke kod publike. Veoma intenzivne emocije, mogu biti izuzetno korisne u određenim prilikama, ali često se desi da proizvedu i suprotni efekat. U oblasti propagandnih komunikacija koje se temelje na izazivanju emocija, apeli straha prednjače. Strah predstavlja jednu od prvobitnih emocija kod ljudi i vezan je za osnovnu egzistencijalnu kategoriju opstajanja. Baza ove tehnike jeste u tome da izazivanjem straha kod recipijenta poruke, propaganda ima za cilj preusmeravanje pažnje ciljne grupe od suštinskog značenja neke teme ili poruke. U nameri da osigura uspeh, ova tehnika se koristi duboko ukorenjenim strahovima (na primer, strah od smrti, gubitka društvenog statusa) kako bi trasirala put i osigurala da će ciljna grupa nad kojom se vrši propaganda, krenuti putem u skladu sa namerama pošiljaoca propagandne poruke, odnosno sa namerama propagandiste. Široko je rasprostranjena upotreba ove tehnike, pa se može naći u gotovo svim oblastima života. Na primer, lekari koriste strah kako bi naterali pacijente da se pridržavaju propisane terapije ukoliko žele da se izleče (čest slučaj jeste kod pacijenata obolelih od zloćudnih tumora, gde se otvoreno manipuliše emocijama pacijenta i nameću hemoterapeutici koji razaraju organizam). Političari se takođe koriste ovom tehnikom u svrhu ubeđivanja glasača da glasaju baš za njih (protekla predizborna kampanja je prepuna primera, kako implicitnih, tako i eksplicitnih prilikom političkih govora lidera i SNS-a,DS-a i ostalih političkih partija). Osim navedenih situacija, primera, mnogo češća upotreba apela straha jeste zasnovana na mračnim iracionalnim strahovima, odnosno strahovima čiji se koreni nalaze u religiji, okultizmu, ideološkim zabludama, rasnim stereotipovima. Kada se koriste nelegitimni strahovi, propagandna poruka promoviše zabludu, obmanu s tim da se brutalnost upotrebe straha samog po sebi ne dovodi u pitanje. Odgovarajuća reakcija na apele straha u propagandi predisponirana je pre svega u karakternoj strukturi primaoca (ili primalaca) poruke.
|
Ljudi koji imaju visoko mišljenje o sebi predstavljaju vrstu publike koja će moći najlakše da se pomeri u određenom smeru uz upotrebu apela straha visokog intenziteta. Ljudi sa niskim stepenom samopouzdanja imaju tendenciju da se sporo pomeraju u pravcu željene akcije kada su suočeni sa apelima straha visokog intenziteta. |
Upotreba emocija straha u propagandne svrhe je oduvek bila predmet mnogih spekulacija na račun njihove etičke opravdanosti i propagandnoj efikasnosti.
|
,,Jedina stvar koje se treba plašiti u vezi sa strahom, jeste strah sam po sebi’’ (Ruzvelt) |
_______________________________________________________________________
© Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!
