spot_img

Poželeh Mojsijeve prstenove zaborava

Moj naheren život se kezi.
Razumem jezik ptica, riba,
šapat drveća i nedokučive tajne
zemlje i kamena.

Ne shvatam tebe.

Sudbina nije uvek
kao zabava na kraju večeri.

Zadržavam suze
na ivici pogleda.
Palim cigaretu.
Mozak radi kao raskrsnica
zakrčena saobračajem,
a svaki oblak dima
vidim kao malu,
zbunjenu misao
kako leti u vazduh.

Može li vreme
leteti unazad
od same snage želje?

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Vladanka Cvetković
Vladanka Cvetković
Često se pitam i pokušavam objasniti sebe, svoju uskovitlanu misao, svoju podsvest, osećanja.Traganja još traju, a pitanja i dalje se nižu...