Davne 1906. godine tačnije 24. decembra radio-operateri na brodovima u Atlanskom okeanu sasvim blizu američke obale na svojim prijemnicima čuli su sasvim čudne tonove. Najpre violinsku muziku a zatim ljudski glas. Glas Reginalda Fassendena koji je izgovorio “Srećan Božić!”.
Poštovani čitaoci to je bio prvi početak radia tekovine savremene civilizacije koja traje i danas.Prvi redovni radio-program počinje sa emitovanjem 2. novembra 1920. godine objavljujući prve rezultate američkih predsedničkih izbora a zatim ljudska kreativnost razvija čitav niz muzičkih, zabavnih, edukativnih, sportskih i ostalih emisija.
Kao dete sam bio fasciniran zvukom koji dolazi iz te “čarobne kutije”. Ponekad sam, iskreno priznajem verovao i da postoje mali ljudi u njoj sa sve instrumentima naročito kada sam posmatrao svetleće oko tada ogromnog radio-aparata koji je posedovao moj deda. Još se sećam njegove najave pojedinih emisija koje je sa nestrpljenjem iščekivao zavaljen u udobnu fotelju uz obavezni čaj koji je lepo i mirisao.Slušao je pažljivo često uz blaženi osmeh na licu. Ja sam posmatrao čas dedu a čas staklenu ploču sa ispisanim nazivima radio-stanica obično gradova i toplu žutu svetlost koja nas je obasjavala. Svetleće oko bilo je interesantno samo dok se ne pronađe odgovarajuća frekvencija. Zvuk tog starog radio-aparata koji nostalgično čuvam i danas imao je neku prefinjenu toplinu i dubinu kao i spikeri.
Prve emisije koje su mi ostale u sećanju su bile radio-drame. One su i razlog zbog kog ispisujem ove redove. Slušam ih i danas sa istim žarom prateći najave njihovog emitovanja.
Zamislite samo poštovani čitaoci vrhunske glumce, prvake svojih scena i pozorišta kako u studiju lepo obučeni stoje iznad notnih držača i starih mikrofona i čitaju svoje delove teksta. Tu je i muzička pratnja bila obavezna i obično je komponovana posebno za svaku dramu a potpisivali su je tada vrhunski kompozitori. Ozbiljan posao za ona vremena i slušaoce koji su to veoma voleli i cenili.
Danas slušaoci radia ako izuzmemo one koji to rade u automobilu spadaju u ugroženu, sasvim ugroženu vrstu kojoj preti odumiranje. Na raznim stanicama naročito nacionalnoj moguće je pratiti mnoštvo emisija pa čak i radio-drama ali izgleda da potencijalnoj publici nedostaje ta mogućnost kao ideja.
Zamislite samo poštovani čitaoci da se Vi udobno smestite u svoju fotelju i uz šolju čaja ili soka odslušate najpre najavu, zatim dramu a potom muzičku kompoziciju. Zamislite samo kako će Vaš um probuditi sva čula terajući Vas da se smejete ili grčite kada se uplašite za sudbinu aktera.
Ja više nemoram da zamišljam. Vratio sam se ljubavi iz detinjstva koju sam zavoleo kraj dede i oca i ponovo uživam. Kada nemam vremena da pratim redovni radi-program koji je i koncizniji i bolji od televizijskog ja posetim sajt Radio Beograda i preslušam emisiju u mp3 formatu. Nedostaje mi naravno svetleće oko i tabla ali taj užitak popunim svetlošću sveće kojom ponekad zamenim blagodet elektriciteta. Kažu čak i oftamolozi da ljudsko oko može skoro beskrajno dugo da posmatra plamen bez osštećenja što nije slučaj sa ekranima omiljenim nam elektronskih uređaja.
Radio-drame možete pronaći i na jednom od youtube kanala a što je još lepše možete ih uz pomoć prijatelja, rođaka ili sopstvenu i sami snimiti. Zamislite samo možete biti režiser, dramaturg pa čak i osoba koja bira muziku. Možete je snimiti za sebe ili za poklon postaviti na youtube i uživati u deljenju tekovine naše kulture čuvajući je od zaborava za nova pokoljenja koja dolaze a kojima će mašta koja se rađa iz pobuđenog uma i razbuktalih čula biti i te kako potrebna da oplemene svoj i živote oko sebe.
Poslušajte me molim Vas! Odslušajte bar jednu dramu za ostalo će se pobrinuti Vaše srce.
Miroslav Lj Ranković
