Možda je nekome ovo malo i smešno ali bicikl je staro prevozno sredstvo i prošao je sve faze od onoga lepoga do nekih sa drugačijim mišljenjem do ovih današnjih vremena.
Moje prvo veće iskustvo beše u S.Pazovi i to 80 tih godina kada sam išao u školu u tom mestu. Tada sam video toliko naroda na biciklovima kao nikad do tada, a bicikl se vozio i u mojoj rodnoj Inđiji i naravno Vojvodina je tu prednjačila. To je vid prevoza koji gotovo svaka kuća ima pa i oni sa autima. Oni zlobnici znali su još onda da kažu: „Vidi ovoga, jedva ima da održava i bicikl“ u smislu kako su oni sa kolima neko i nešto a Mi „golje i bolje“… Nije to bio rasprostranjen slučaj ali bilo je komentara u negativom smislu, do mere da je malo i sramota bilo.
Danas, u mnogo jačim zemljama bicikl je kao dobar dan i ne stide se toga sredstva pa zapucaju na stotine km. vožnje, a kod nas opet malo se pažnje poklanja. Nema dovoljno ni uređenih staza za vožnju ni opreme.
Ipak novčanici su dosta tanki i nije danas sramota voziti se biciklom, neko ide na posao, neko odlazi u nabavku krstareći po gradu, neko ga koristi kao rekreativni rekvizit ali bilo kako bilo, upotreba je različita i potvrđuje se masnovnost korišćenja tog prevoza.
Da zaključim, to je najjeftinije i najraširenije prevozno sredstvo, a najmanje se čini za udobnost i sigurnost na putu.
