Oni su produžena ruka onih koji nisu znali ruku da pruže,
Krezavi u svojoj nameri da oglođu kost lepih misli.
Oni se na osmeh keze,
Iza leđa ti okreću leđa.
Psovke im nisu vulgarne,
Ližu ti teme da ti zaglade misli.
Grešno je jutro što im sviće,
Osvetljava im stazu pakosti.
Iza leđa
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ana Mutavdžić
Završila sam književnost, a slikam. Predajem deci, a celog života učim. Ne volim vožnju, a celog života putujem. Stalno se dvoumim, ali uvek znam šta hoću.