Ne znam šta mi je ovog jutra
Sve je počelo oko pola dva
Ove noći koja je upravo
Da izvinite protekla
U taj ključni čas, u pola dva
Kada sam rašio iz inata
Da odšetam iz života
Izvesne osobe meni bliske
Razlozi behu prozaični
Delimično i nebitni
Dok sunce zvrnda iznad grada,
Pokušavam da preživim
Prvo jutro bez nje
Moram da kažem,
Možda je glupo,
Ali
Meni, ovog jutra, nešto sve fali
Pevušim kao polovni
Usisivač “Sloboda” Čačak,
Škripim i zavijam
Na ulici kraj fontane
Sa sivim polužabama
I bronzanim lavovima
Prodajem reči kao kućne ljubimce
Ispred staklarske radnje
Samo da zaboravim
Te bele ruke lažljive
Mekane dlanove
Rumene prste na nogama
Mršava kolena
Ispod lepršave haljine
Oči plave krupne kao tacne
Telo gusara
Što me zarobilo
Kao rum opilo
Pa šta tu ima
Da se voli majku mu
Šta ima za patnju
Ubi me ta navika
Neprilagođenost
Praznim sekundama
Ta mala, šta reći,
Na oko ništa,
Lakša od leptira!
Možda, da budem iskren do kraja,
Nešto malo plavog u očima
Nešto cvetnog na grudima
Pa šta!
To svako može
Da ima
Možda ne baš isto
Ali slično
Manja od vrapca,
Veruj mi na reč,
U džep može da stane
A ona, drznica,
Anarhista, terorista
Laka ko minđuša biserna
Našla baš srce da mi razbije
Kao da je od stakla
Tu nesigurnu spravu
Taj sumnjivi mehanizam
Tog izdajnika
Pokušavam ovaj dan
Da budem srećan i bez nje
Ide mi od ruke
Minuti lete kao rakete
Kraj tržnog centra
Kao po mesecu
Idem opušteno, bez grča na licu,
Kao da nisam ja, kao kosmonaut
Ja idem
A sve stoji
Nešto ipak nije uredu
Ja, drveće,
Dva žuta psa,
Sami
Niz ulicu idemo
Mora da sanjam
Ko je video
Kosmonauta da u crkvi
Pali sveću
Za zdravlje i za sreću
Izmišljam opet nekog tigra
Ščepam ga za vrat
Bez reči
Borimo se do pola osam,
Pogled mi slučajno kliznu na sat,
Ne pomaže, nema mi druge
Popiću ovo jutro naiskap
I biću pijan kao dugme
Ili, ne drži me za reč,
Odem, na primer,
U neke, recimo napuštene
Kamenolome.
Smešno je ali, ćuti,
Patetično urlam njeno ime
Pitam kamenje da li me voli,
Da se iskidaš od smeha,
Onda malo lažem
Svejedno mi je, kažem,
Ona je samo broj na mom laktu
Ubeđujem travu, ptice i mrave
Da sam krilati čovek,
Da crkneš od smeha,
Da sam neustrašiv kao rudari
Da sam tu slučajno
Sobodan kao školjka
Posedujem osobine za respekt
Hrabar sam kao osica
Ribari u oluji
Ovde sam zalutao
Ko drugačije misli
Ne govori pravo
Neka se kladi
A sve me u duši boli
Sav sam se od tuge raspao
Vidi se sa sa Tibeta
Sa meseca
Svi to znaju
Ti si zaljubljen i glup
Vidi se iz aviona
Lažeš kao mašinovođa izvini
Bez vređanja
Ti si Atlantida
Sat na kravinom rogu
Riba na repu nosoroga
Pčela na nosu klovna
Prazna kesa
Kišni oblak Holivuda
Ti si Kalifornija
Kad voliš voli bez stida
Nije sramota
Smeju mi se stvari i ulice oko mene
Ili mi se, zbog gore navedenog,
Čini
A onda se radostan setim
Lakše mi je da oprostim
Pa to je bar lako
Ne radim ništa
Kao kamen se skamenim
U nekom ćošku skuturim
I čekam
Neka telefon zazvoni
Njen glas neka mi kaže
Da me voli,
Koga će drugog,
Zar ne vidi da sam
Svetlo sudbine
Da je čuvam
Da ne vene
U surovom svetu
Bez mene
Eto tako
Baš je lako
Ako ona baš neće
Da dođe imam rešenje
Nije daleko
Prošetaću do njene zgrade
To mi je usput
Šta tu ima pet ulica, tri semafora
I jedna uzbrdica
Do njenog prozora
Baš je lako
Tu živi ta individua
Gusar od pleha
Mehanička buba
Sve mi ide na ruku
Ona je na prvom spratu,
Kažem ti ništa lakše,
Pozvaću je
Ili, pa šta,
Zazvoniti na vrata stana
“Prolazim slučajno
Tvojim krajem mila moja,
Smešno je koliko je lako,
Pa se nešto setih da navratim
Da li bi mi dala,
Nehajno zborim,
Svoje srce
I malo ljubavi
Na par godina da te volim
Pa da ti vratim
Ako ti zatreba”
A telefon i dalje ćuti,
Ili još spava ili se ljuti,
Moj gusar od polivinila
Sačekaću, nije hitno,
Izdržaću još dva sata
Pa onda, zna se,
Sasvim slučajno, palim do njenog stana
Da joj ponudim sreću
Ja kosmonaut i pesnička sluta
Žirafin rep
Zec iz šešira
Ne mogu više
Bio sam slep kod očiju Milena
Reći ću, ne, stvano,
Predajem se bezuslovno,
Od srca,
Evo izdržao sam bez tebe
Dva tri sata, možda i više,
A za dalje
Stavljam na
Raspolaganje
Sve svoje intelektualne, fizičke i ostale
Urođene i stečene kvalitete
Radi šta ti je volja
Dosta mi je slobode i folova
Reći ću joj i ovo:
Znam da ti je teško bez mene,
I meni nije svejedno,
Od ovog trentka
Bićemo kao jedno
Ali pazi
Zauvek trajno i sve redno
Ako me razume i prihvati
Ako nije još ljuta
Mi smo na konju
U suprotnom
To je bar lako
Napustiću grad, državu i planetu
Jer šta bih ja na ovom svetu
Bez tog razbojnika
Te vrdalame
Odlazim zauvek, ja imam ponos,
Neću da molim,
To je bar lako
Odlazim
I biće tako
Moja je reč kao toranj, Nebojšina kula, Smederevo grad,
Kao kamen
Nisam ja bilo ko
Još minut pa da krenem
I, slučajno naravno,
Zakucam na njena vrata
Na prvom je spratu
Baš je lako
Ja kad rešim to je rešeno
