Reuma je reč koja se u svakodnevnom govoru uobičajeno vezuje za bolove u kostima i zglobovima koji nisu zapaljenskog karaktera. Reumacke bolesti imaju vrlo raznoliku kliničku sliku i zbog toga je važno da lekar prepozna simtome.
- Uzrok reumackih bolesti je u najvećem broju slučajeva nepoznat, ali se smatra da je u osnovi kombinacija genetckih i sredinskih faktora.
Jutarnja ukočenost
Za pojavu većine muskuloskeletnih poremećaja i bolesti nije za sada moguće sprovesti preventivne mere, mada ima i takvih primera, a najbolji je onaj za reumacku groznicu, koja se u današnje vreme znatno redje javlja, zahvaljujući odlično sprovedenoj akciji edukacije lekara o značaju lečenja streptokokne angine penicilinskom terapijom. Veoma je važna informisanost populacije u vezi sa zdravstvenim stilovima života i ranim znacima reumackih bolesti. Bol i otok zglobova usred reumackih oboljenja mogu biti na zapaljenskoj i nezapaljenskoj osnovi. Bolesnici prve vrste da se žale da se bol i ukočenost najviše izraženi ujutru i posle perioda mirovanja. Kod degenerativnih oboljenja zglobova (osteoarteoza) simptomi su izraženiji pri korišćenju zglobova, a smiruju se pri mirovanju.
Blagotvorna fizička aktivnost
Početak i tok reumackih tegoba veoma su korisni za prepoznavanje reumackog oboljenja. Upala zglobova koja je migrantnog karaktera ( seli se sa jednog na drugi zglob) karakteristična je za reumacku groznicu.
- Poremećaji u krvnoj slici mogu često ukazati na specifičnu reumacku bolest: leukopenija sa limfopenijom, hemolizna anemija, trombocitopenija često su ispoljeni, poedinačno ili kombinovano, u sistemskom eritemskom lupusu, a leukocitoza sa granulocitozom u infekcijama.
- Rano otkrivanje hroničnih reumackih bolesti, posebno zapaljenskih i sistemskih bolesti vezivnog tkiva omogućava pravovremeno lečenje, čime se sprečava pojava komplikacija i invalidnosti i omogućava da se ne naruši kvalitet i dužina života obolelih.