Kroz nevina polja
Hladnih zimskih dana
Ote’ mi se pogled
U daleko snežno more
Izborano, poput majčinog lica,
Na kome se katkad zasija neka suza.
Svi kristalni bregovi
Ledenog života
Pričaju
O minulim danima
Koji nisu daleko,
A kao da ih nikad nije ni bilo.
Zaboravi lice
Sve lepe trenutke,
Osmeh nestane brzo
Kao majski sneg.
Ožiljci su tu, da pamte
Grozotu tih minulih dana.
Dani su odmah tu,
Iza tvojih leđa
Zadirkivajući srce
Grizu ranu, koja ne ume da zaraste.
Ne da joj hladnoća.
Već na ćetvrtini života
Osetih i pelen i med
I vatru i sneg,
Vatru, koji je ugasila mećava.
Žar koji na rođenju
Dobiješ ili ne dobiješ
Gasio mi se pod gradom, snegom, kišom
Ipak odolevajući mnogim olujma, snežnim divovima,
Kristalnim bregovima, sinjim morima.
Dovoljno je bilo malo studeno srce;
Da ga zagasi zauvek. Plašim se da nemam
Nijednu varnicu
Kao naznak novijem životu,
Toplijim danima,
Nekoj novoj vatri koja će otkraviti
Skamenjeno srce i staklene oči.
