Moj najdraži komšija se zove Petar. Veoma je dobar dečak i jedna je od najdražih osoba u mom kraju.
Ima plavkastu kosu koja krasi njegovo srećno lice. Jak je, hrabar, iskusan i to sam sve video dok sam se družio sa njim. Uvek pomogne čoveku koji ima problem. Kada dođem kod njega u kuću veoma me prijatno i srećno dočeka. Ide u srednju školu za kuvare i često mi napravi tortu i kolače. Veoma je duhovit i zbog toga ga neke devojčice vole. Lepo se i primereno ponaša pred svima, ali ponekada ima svoje ispade. Tada je još jednom poslovica dokazala da niko, baš niko nije savršen. Toliko mi je drag da ga zovem na svoju slavu. Naravno, uvek zovemo i njegovu porodicu. Jako je brz i spretan da može da trči cela dva dana. Volim kada obuče frajersko odelo i kada izađe u grad sa društvom svi mu hvale izgled. Ponekad odem ja kod njega ili on dođe kod mene pa zajedno igramo igrice. Koliko sam ja video, u životu nije ni mrava zgazio. Svi obožavaju njegov šarm. Neverovatno je pametan, ali ponekad tu pamet ne koristi baš dobro. Ima stariju sestru i mlađeg brata. On je po visini najviši i najzogdniji. Kada se pogleda sve, on je mudar, hrabar, dobar sin, brat i najvažniji komšija.
Mislim da svako može da se ugleda na njega i da neće da pogreši što je izabrao mog najdražeg komšiju. Svi koji ga poznaju, pa i ja, misle da je on najpametnija, najpoštenija i najlepša duša na ovom svetu.
Autor: Mihailo Todorović IV3
Učiteljica: Biljana Nikić
OŠ „Radoje Domanović“ Kragujevac
