A sreća šta li je…A ona ko li je?
Z. Todorović
Znao sam. Ma, imao sam taj osećaj. I video sam. Video sam ključ u njenim rukama. U jednom trenu, tik posle zamisli poljupca, osetio sam dodir sunca kroz ključaonicu. Bilo je toplo, bilo je lepo, bilo je prolećno.
Livada, proleće i ona, i ja. Sred nje, procvale. Sred mirisa tih, propupelih. Šarenilo šarenog. Osmeh beline sjaja njenih usana podrhtavao je na zlatnom odbljesku žutog oka bele rade. I biser rose, neizvetrele na njoj.
Bila je topla, bila je lepa, došlo je proleće. U njenim očima vidim sjaj sunca, u njenim rukama vidim ključ. Ključ sreće.
