ž. a. r.
„Još malo pa ćemo svi ponovo zaviriti u svet bajki. i oni koji su odavno izašli iz tog sveta čarolija sa prvim pahuljama se smanje i vrate u vreme kada su, i oni kojih više nema, bili mladi a nebom su između zvezda promicale sanke deda mraza koje su vukli viloviti irvasi.”

Dolazi vreme Deda Mrazeva. Studenti, glumci i neke tate će preko noći postati Deda Mrazevi. Sretaće se po hodnicima preduzeća koja još rade, obdaništa i mesnih zajednica umorni Deda Mrazevi crvenih noseva i iskrivljenih brada.

Jedan milicionar će u centru grada zaustaviti Deda Mraza zato što je prošao kroz žuto svetlo. Deda Mraz će se pravdati da žuri iz mesne zajednice  Aerodrom jer ga čekaju deca u mesnoj zajednici Palilule.

Biće to čudna slika u kojoj će dva uniformisana lica, jedno iz bajke drugo iz vica, razmenjivati podatke. Milicajac će konačno saznati da Deda Mraz, taj i taj, ne živi na Severnom Polu već u ulici toj i toj i da je po zanimanju pravnik a uniformisano lice iz bajke će se preznojavati ispod duge brade od vate i gledati na sat jer su deca opasni poslovni partneri.

Tako mu i treba kada je na put krenuo polovnim jugom umesto, kao što je red, letećim sankama u koje su upregnuti irvasi.

Deda Mraz će malo zakasniti i reći: „Izvinite deco što kasnim ali irvasi su mi bili malo umorni pa smo svratili kod Snežne kraljice da se osvežimo“

Jedan mališan će se javiti iz publike: „Deda Mraze ne brini, onaj milicajac je moj komšija i reći ći mu da te ne kazni“

Deca će se nasmejati, roditelji namrštiti a Deda Mraz savim malo, nevidljivo, pocrveneti.

„He, he, deco, to nisam bio ja, nego neki drugi, neki lažni Deda Mraz. Ako ne verujete pogledajte kroz prozor. U dvorištu stoje moje sanke i irvasi.“

Deca će ga gledati sumnjičavo i vrteti glavicama ali će ipak zvirnuti kroz prozor, za svaki slučaj.

Dan će se, naravno, lepo završiti. Deaca će se fotografisati sa voljenim, možda pravim, Deda Mrazom a kod kuće bombone i čokolade podeliti sa starijim bratom ili sestrom koji su prerasli paketiće i Deda Mrazeve ali čokolade i bombone još nisu.

Približava se vreme novogodišnjih čarolija i bajki. Deca su srećna i nasmejana. Stariji zastanu kraj prozora i kroz njihova srca pored radosti i uspomena provuče se i po koja senka tuge. Po nekome i suza zablista u oku. Zašto, to samo oni znaju i neka ostane tajna u njihovim srcima. Bajke postoje za decu a život za odrasle.