Ž. A. R.

Šta je zapravo poltron?

Podseća na čoveka. Ima noge, ruke , glavu manje više. Jedino mu nedostaju pamet i moral.

Beznačajan je i jadan. Kada razmišljate o njemu izaziva kod vas sažaljenje.

Beznačajno je opasan po okolinu jer je i sam beznačajan.

Teško možete po bilo čemu bitnom da ga se setite. Ime mu pamtite posle desetog upoznavanja. Zalutao je u razvoju i ostao negde na pola puta, između dva pola. Zato ima prikrivenih sklonosti i prema jednom i drugom polu. Osobine i jednog i drugog pola.

Ako ste u prilici da pratite njegov razvoj od larve do gusenice može da bude zanimljiv, za izučavanje.

On je uvek u fazi nadziranja i praćenja drugih. Uvek ima informaciju više  o tuđim životima. O svom životu, naročito krajnjem rezultatu, je neinformisan, jer nikoga ne interesuje da mu to saopšti .

Uglavnom gmiže, puzi i uvlači se u rupe i pukotine.

O drugima govori sve najgore samo kada oni nisu tu. Kada su tu onda im saopštava ono što je drugima rekao o njima ali kao da je to čuo od drugih.

Od dugog vremena i praznog života svoju glavu je ispunio fikcijama, nebulozama, projekcijama.

 Osoba za jednokratnu upotrebu.

Hermafrodit  sa mravljom kiselinom u venama umesto krvi.

Kukavica po svemu, poltron po opredeljenju, cinkaroš iz zadovoljstva.

Na poslu je intrigant, spletkaroš, mutivoda, doušnik. Vezivno tkivo besposlenih. Kurir trač varijanti – od jednog do drugog. Reprezentativni primerak jedino kao kreatura nečega što je moglo da se uključi u ljudski rod.

Kišna glista u pokušaju.

Njegova staza je kratka i uvek ista – od larve ka gusenici od gusenice ka larvi. U svojim snovima o ljudskom rodu uvek je leptir.

Tunjav i ponizan uvek, nadmen i arogantan samo prema onima koji su mu bilo šta od njegovih nebuloza poverovali.

Da, žalim ga po nekada. Možda je u laboratoriji života proveo previše vremena kao eksperiment.

Lokalni špijun Aleksa Žunić. Vizit karta mu je na čelu.

Živi stalno u svom mini paklu nadziranja i praćenja bližnjih.

Sve telefone, sa televizije, iz novina, imenika, ili usput saopštene, pažljivo piše.

Kada bilo koga pomenete on će odmah izvaditi svoje blokče i reći vam telefon te osobe koju on navodno zna, ona njega, naravno, ne zna ili ga se ne seća.

Živi u svetu laži i neistina, u tuđim životima. odavno je zalutao i više ne prepoznaje stvarnost.

Čak ni batine ne dobija jer se niko ne seća ko je taj koji je to i to rekao ili preneo ili uradio ili je besmisleno da se tako beznačajnom osobom bavi.

Pa ko je zapravo, ili šta je zapravo to što bi bilo nus proizvod ljudskog roda?

Kada bolje razmislite ni vi ga ne poznajete. Tu je negde, blizu vas. Pažljivo maskiran, namirisan, skriven iza svoje grbe i gluposti, skriven iza  rakije ili piva, budno trapka za vašim životima ne bi li nešto ušićario, pokupio, nešto što vi usput odbacite.

Sizifovski gura gore dole svoj kamen udišući prašinu koja ostaje iza nas.

Neznalice i anonimusi su u ekspanziji. Polutani, neobrazovani, primitivni, prosti. a među njima je on kao kod kuće.

Opasni su jer ništa ne znaju, beznačajni su jer ništa ne znaju.

Ako želite da ih vidite, izbliza, zatvorite nos sa oba prsta i uđite u tu laboratoriju punu neuspelih eksperimenata, dišite lagano da ih ne probudite dok hodaju tankom žicom između bede i ničega.

Ne očekujte da će vas nasmejati. Oni su klovnovi koji izazivaju jezu, horor klovnovi, oni su opasni, zli klovnovi naše svakodnevice.

Dišite lagano da ih ne probudite u njihovoj virtuelnoj zabludi. U svom izmišljenom svetu oni jedino i postoje.

ako ne znate gde su i ko su okrenite se iza sebe, neko od njih vam sigurno diše za vrat i zna o vama sve ono što vi nikada nećete znati.