Sve više je novina i magazina koji su zavijeni u žuto. Poštovanje novinarskog kodeksa ostavlja se po strani i juri se za senzacionalizmom, tračevima, pa čak i za neistinom. Ali nije samo sadašnjost proizvela tabloide, oni su počeli da nastaju u Srbiji još 1922. godine.
Titula tvorca žute štampe u Srbiji pripala je Krsti Cicvariću. On je od 7. avgusta 1922. potpisan kao vlasnik i direktor Beogradskog dnevnika, a od septembra iste godine, u zaglavlju je napisano: Beogradski dnevnik Krste Cicvarića. Ovo je izuzetno važno, jer pojedini autori za njegov stil pisanja, u ovom dnevnom listu, navode da je pisao senzacionalistički, prozivao određene javne ličnosti tog doba i pisao tračeve o njima. Najviše je pisao o tadašnjim radikalima, a kao posebne ličnosti ističu se Nikola Pašić i Stojan Protić. Izdvojiću citat iz knjige Velikani srpske štampe: „Cicvarić je imao osobeni stil pisanja koji podrazumeva dugačke uvodnike u kojima počinje da opservira temu sa više aspekata, docira o određenom pitanju, posmatra problem kada može genetički, da bi na kraju dao političku poentu“. Iz ovoga možemo jasno da uporedimo njegov stil pisanja sa pojedinom žutom štampom danas. Jer ne postoje minimalno dve strane mišljenja, a novinari postaju deo političkih propagandi i samo medijumi koji prenose poruke iz političkog sveta u društveni. Krsta Cicvarić je vodio i još nekoliko novina i magazina, u kojima je imao sličan stil. Naime i u beogradskom Balkanu 1929. godine se prepoznaje jasan stil senzacionalističkog pisanja, ali je u ovom listu Cicvarić počeo da istražuje razne malverzacije, pljačke i slično.
Od tada do danas, prošlo je skoro 100 godina a malo toga se promnilo na bolje. Ne kažem da tabloidi ne trebaju da postoje, niti da je nešto ispravno ili nije. Samo želim da napomenem da ni jedne novine ne trebaju da budu oruđe političkim partijama, već da budu ogledalo stvarnosti.
Što se tiče Krste Cicvarića, o njemu se može mnogo toga pronaći, jer postoje razne analize njegovog stila pisanja i njegovog učinka. Iako je začetnik žutog novinarstva, on je u mnogome doprineo stvaranju ove profesije u Srbiji. Zbog toga je zauzeo i mesto među istaknutim velikanima srpske štampe. Rođen je 14. septembra 1875. u zlatiborskom selu Nikojevići. Krajem oktobra 1944. godine streljan je jer se verovalo da je propagirao fašističke ideje.
Literatura:
BOAROV, Dimitrije, 1946- Velikani srpske štampe/ Dimitrije Boarov, Vladimir Barović. – Beograd: Službeni glasnik, 2011.
