Opšti podaci:
Raste kao jednogodišnja zeljasta biljka, samonikla (divlja) i gajena. Zbog svoje delotvornosti gaji se masovno. Ima mnogo sorti kamilice. Sitnija, prava mirisna kamilica, ne sme se zameniti sa nemirisnom kamilicom i srodnim biljkama, jer one nisu lekovite. Najkrupnija, najrazgranatija, najsočnija, najčistija i najlepša kamilica nalazi se po žitištima. Vetar je glavni sejač kamilice u prirodi.
Droga i sastav:
Bere se krajem aprila i početkom maja, nekad ranije, nekad kasnije, što zavisi od toplih dana – tada je najčistija. Listovi se sakupljaju tokom cele godine. Nosilac lekovitosti je etarsko ulje, koji sadrži: azulen, smolu, gorke materije, tanin, gumu, flavonide.
Upotreba:
Kamilica se najčešće koristi u obliku čaja – infuzija. Najčešće indikacije za njenu primenu su:
- grčevi u stomaku kod novorođenčadi,
- stomačne (želudačne) i crevne smetnje,
- bolesti jetre i žučne kese,
- nervoze, nesanica, premorenosti i glavobolja,
- kod svih zapaljenja sluzokoža za ispiranje,
- za sredjivanje i obnavljanje menstruacije (tinktura),
- za olakšavanje mokrenja kod zapaljenja urinarnih puteva,
- reumatizam i išijas (mešane obloge),univerzalno sredstvo u kozmetici, kao i u pravljenju mnogih krema i losiona (kupanje, nega lica i kose, pranje zuba, dezinfekcija i dr.).
Kamilica, iako poznata i svima dostupna biljka, retko se i najčešće pogrešno koristi kao običan čaj.
Gajenje:
Uzgaja se plantažno. Seme se seje u proleće na rastresitom, neutralnom ili kiselom zemljištu, na osunčanom mestu. Najbolje prinose daje nemačka kamilica, koja dobro uspeva u našim uslovima.
