Dijastema medijana je slobodan prostor (razmak) koji se javlja češće izmedju gornjih, nego između donjih centralnih sekutića. Obično se govori o dijastemi u stalnoj denticiji, mada se često zapaža kod mlečne denticije i to je dobar prognostički znak da će se stalni zubi pravilno smestiti u zubni niz.
Javlja se u tri oblika : paralelna, divergentna i kovergentna. U vreme nicanja stalnih zuba je normalna i privremena pojava i kod najvećeg broja slučajeva se zatvara nicanjem stalnih bočnih sekutića i očnjaka.
Veliki je broj etioloških faktora koji utiču na pojavu dijasteme medijane:
nasleđe, rasna pripadnost, fibrozni labijalni frenulumi, prekobrojni zubi( meziodens), odontomi, anodoncija jednog ili oba lateralna sekutića, loše navike(sisanje palca), apikalna teskoba, makroglosija, trauma, cista u predelu sekutića, periodontalna oboljenja.
Dijastema medijana se može posmatrati kao abnormalnost jer se izučava u ortodonciji u okviru malokluzija-rastresitosti gornjeg zubnog niza, ali ipak ona predstavlja pre svega estetski a ne zdravstveni problem.
Postoji nekoliko načina da se zatvore dijasteme, razmaci između zuba, a to najčešće zavisi od uzroka njegovog nastanka , veličine, pozicije kao i od stanja susednih zuba.
- Ortodontska terapija : kada su zubi zdravi, pravilnog oblika i veličine ovaj vid terapije je idealno rešenje jer isključuje brušenje zuba tj. gubitak zubne supstance.
- Konzervativna terapija : podrazumeva zatvaranje dijastema kompozitnim plombama u boji zuba. Ovo je jedna od jeftinijih i manje invazivnih metoda, rezultati su zadovoljavajući i trenutni.
- Protetska terapija : najinvazivniji metod postavljanja krunica, žrtvuje se zdrava zubna supstanca brušenjem zuba. Krunice su vremenski zahtevnije i skuplje rešenje ali su otpornije i nisu sklone čestom pucanju kao na primer kompozitne plombe.
- Hirurška terapija : ukoliko je uzrok postojanja dijasteme nizak pripoj frenuluma, češće gornje usne, prisupa se hirurškoj intervenciji –frenektomiji. Ona se izvodi iz ortodontskih razloga, da bi se sprečila pojava recidiva nakon završene ortodontske terapije ispravljanja ove anomalije. Uglavom se radi kod dece nakon nicanja lateralnih sekutića i očnjaka.
