Rekosmo da mange spadaju u vrlo razvijen i uticajan medij u Japanu, a kao takve svakako su se razvile u svakojake žanrove, po raznim ukusima i ciljnim grupama… No, najpre nešto o zajedničkim grafičko-estetskim karakteristikama za većinu njih. Popularni prepoznatljivi stil mange je veoma karakterističan. Važnost je obično stavljena na liniju umesto na formu, a pripovedanje i raspored panela razlikuje se od američkog i evropskog stripa. Paneli i table se po pravilu čitaju s desna na levo, u skladu sa japanskim pravopisom. Međutim, neki inostrani izdavači menjaju smer čitanja s leva na desno, štosvakako nailazi i na
kritike od strane čitalaca, pa i samih autora, uz tvrdnje da se time menjaju njihove originalne namere i efekti, Impresionističke pozadine su uobičajene, kao i scene u kojima su umesto likova
prikazani delovi eksterijera. Dok crtež može biti neverovatno realan ili komičan,
primetno je da likovi imaju velike oči (ženski likovi uglavnom imaju veće oči od muških), male noseve, sićušna usta i ravna lica. Velike oči su postale sastavni deo mange i anime od 1960. kada je, po ugledu na Diznijeve crtane filmove, Osamu Tezuka počeo da ih crta na taj način (smeši nam se na naslovnoj slici ovog priloga, s svojim Astro Boy-em)
Takođe se koristi više vrsta Balončića za dijaloge: Ivice balončića menjaju se u zavisnosti od raspoloženja onoga ko ih izgovara. Na primer, kada je nekobesan, njegov balončić ima oštre, eksplozivne ivice. Takođe, manga obično ne prati zapadnjački način stripskog govora — balončići nemaju dugačke jezičke uperene u onoga ko izgovara tekst, kao ni više malih balončića koji izlaze iz većeg kada neko razmišlja. Ovakva vrsta balončića upotrebljava se kada neko šapuće, što može da zbuni inostrane čitaoce.
Tu su, sa osobenom dinamikom, i karakteristične brze linije ,kao i mini flešbekovi: često se ubacuju u priču kopije segmenata iz ranijih poglavlja (obično su malo retuširani tamnijim tonovima kako bi se razlikovali od centralne radnje); scene u kojima junaku prolaze kroz misli događaji iz njegovog života, često su prikazane na dve strane, sa pozadinom koja se u celosti sastoji od segmenata iz ranijih poglavlja.
Apstraktni pozadinski efekti: (grafičko senčenje u pozadini koje služi da uputi ili naglasi na vrstu zapleta) i razni vizuelni Simboli:
- Preuveličana kapljica znoja na glavi, obično ukazuje na zbunjenost, nervozu i nesigurnost.
- Velika, okrugla oteklina, ponekad i veličine bejzbol lopte, je preuveličavanje oteklina koje nastaju nakon povrede.
- Kada nekome naglašeno curi krv iz nosa, znači da je seksualno uzbuđen.
- Nabubrele vene, obično prikazane na čelu, naglašavaju da je lik besan ili iznerviran.
- Obrazi osenčeni malim paralelnim crticama, upućuju na to da je nekome neprijatno ili da ga je sramota.
– Kao jedan od primera relativno realističnog stila, bez prenaglašenih crta, može biti pomenuta manga Sanctuary (krimi i politički triler) – na slici 4 je jedan od protagonista , Akira Hođo (Hojo)
Što se tiče formata izdanja, obično se počinje od jeftinijih edicija pojedinačnih epizoda u časopisima (samostalne, ili u nastavcima),
koje kasnije se, zavisno od uspešnosti i kretanja na tržištu, mogu reprintovati u malo reprezentativnijoj formi, prerasti u knjigu sabranih epizoda, ponekad u vidu tvrdo ukoričenihiI de luks izdanja…
Manga je prvenstveno klasifikovna po godištu i polu ciljne grupacije. U praksi, knjige i časopisi za dečake (shōnen) i devojčice (shōjo) imaju različiti stil naslovnica i u većini knjižara stoje na odvojenim policama.
U Japanu postoje i manga kafei, poznati kao manga kisaten. U manga kisatenima, mušterije piju kafu i čitaju mangu.
Tipovi mange
Sa ogromnim tržištem u Japanu, manga obuhvata široko polje različitih tema koje zadovoljavaju različite interese čitalaca. Popularna manga namenjema mejnstrim čitalaštvu obično uključuje SF, akciju, fentasi i komediju, ima i svakodnevnih tema, sadržaja prigodnih i za mlađu decu… Kao rezultat, mnogi žanrovi se dobro uklapaju i u anime (koje često uključuju adaptaciju mangi) i japanskih video igara (od kojih su neke takođe adaptacije mangi), a ostaje otvoreno pitanje za roditelje o prigodnosti određenih sadržaja za njihov podmladak, kao i odmerenosti u prezentiranju i konzumiranju istih!
Vrste: Prema polu i godištu mange se dele na:
- Josei (ili redikomi) žena
- Kodomo – deca (upravo Doraemon, na primer)
- Seinen – muškarci – kao zgodan primer iz nekog života oko nas, izdvojio bih Oishinbo (slika 2), delo tandema Tecu Karija (scenario) i Akira Hanasaki (crtež); manga obrađuje dogodovštine kulinarskog novinarapo imenu Širo Jamaoka i njegove ekipe, u kojoj je najznačajnija njegova partnerka (kasnije i supruga) Juko Kurita.
- Shōjo – devojčice i tinejdžerke
- Shōnen – dečaci i tinejdžeri – verovatno najudarnija vrsta sa kojom se možemo sresti; setimo se (i u vidu anime) i nekih već pomenutih: Astro Boy, Dragon Ball (slika 1; tvorac mange je Akira Torijama), Naruto, One Piece, Yu-Gi-Oh! u raznim aplikacijama, pomalo zastrašujući Attack on Titan…
Žanrovi:
- Alternativa
- Gekiga— realistična manga
- La nouvelle manga— Francusko-belgijsko/japanski umetnički pokret
- Polu-alternativa— popularna izdanja osobenog stila
- Ratni drug— neoficijalan naziv
- Dōjinshi— fan-art ili samizdat
- Moé, takođe imahō kanojo, ili Mahō shōjo— magična devojka (primer na slici 4: Mahou Shoju Madoca Magica…)
- Robot/Mecha— gigantski roboti
- Nije zaobiđena ni porno manga – Hentai, a tu su i:
- Shōjo-ai, ili yuri — lezbejska manga, Shōnen-ai, ili yaoi — gej manga