Ovoga dana, sata, trena…Lomi se neko srce
svesno ili nesvesno…Neko ga ipak lomi, krcka….
Zašto…Zašto se to dešava? Ko je sposoban
da radi nešto, što sebi nikad ne bi uradio ?
Ovoga dana, sata, trena…Jedno srce pati,
jedna duša traži utehu, grca u suzama…
A opet se bori….Najlakše je slomiti jedno
malo, majušno…A opet veliko srce, veliko
za takve koji ga lome..Krckaju..
To su u stvari ona nepobediva srca, srca
naših srodnih duša, devojaka, sestara,
majki..Baka..Svaka duša, svako plemenito srce
je za sve takve koji ga lome, krckaju..Jedno
veliko NEPOBEDIVO SRCE….
