Imajo uta se razlikuje od ostalih kratkih japanskih formi poezije po tome što se sastoji od četiri distiha, pri čemu je prvi stih sastavljen od sedam a drugi od pet slogova. Nastale pod kineskim uticajem u početku su imale strogo budistički sadržaj. Najslavniju od njih je napisao monah Kobo Daiši (774-834.) koji je u njoj koristio sva japanska slova tako da su je djeca u Japanu dugo učila u školama.
Noć zaboravila dan
u njenom oku
Čekam igru leptira
ispod kapaka
Osmijeh joj na licu
još je san sladak
Kada otvori oči
donijeće dan
Goran Radičević